РАСТКО НЕМАЊИЋ: О ОЦУ И СИНУ

Огласила се правда у Растковом војводству и многи хтедоше из његових уста да је приме. Тако пред кнеза Растка, у оногошком двору, ступише велможе, отац и син. ‒ Реци, велможо! ‒ Ваша светлости, син ме не слуша и не поштује ‒ вели отац, потиштено и постиђено. ‒ Је ли то


0

Шта је ПРОСКУРНИК

Проскурник је врста печата који се користи у домаћинству за обележавање обредних колача ‒ славског и просфоре. Састоји се из два дела: печата, обично правоугаоне форме, са урезаним сигнатурама, и горњег дела, тј. дршке у виду крста, са представама на обе стране. У збиркама Народног музеја у Београду чува се


0

ИЗГУБЉЕНИ ПРЕСТО ПРИНЦА ЂОРЂА

Ђорђе Карађорђевић, најстарији син Петра Карађорђевића и његове супруге Зорке, био је наследник свих политичких претензија и прерогатива свога оца Петра, како се овај изразио у својој Последњој вољи из 1900. године. Пошто је његов отац постао краљ, он је до 1903. године био престолонаследник. Међутим, плаховита нарав и стални


0

Адам Микијевич: О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ (1841)

[…] Код Грка је поезија следбеника Хомерових имала ту особину која се код савремених модерних народа налази у српској поезији. Највећа дела која су плод појединачног генија увек носе у себи њихов печат и изрођавају се у оно што називамо маниром. Српска поезија, задржавајући суштински садржај причања, а мењајући се


0

Зашто се каже: ДАТИ (СВОЈ) ОБОЛ

Израз дати (свој) обол употребљава се у нас у значењу: дати „(мали) новчани или други прилог; принос, допринос чему”. На тај начин је у Речнику Матице српске објашњено пренесено значење речи обол у датој вези. Уз то је наведен и овај карактеристичан пример: „Дајте свој обол за сиротињу.” Сама реч


0

КАКО ЈЕ ЊЕГОШ ШТЕДЕО У ФЛОРЕНЦИ

У Флоренцу смо, прича Љуба Ненадовић, одсели у лепој гостионици Италија. Како смо дошли, гостионичар је отворио пет најлепших соба. Ишао је пред владиком Његошем и показивао му редом: „Ово је салон за примање, ово је соба где ће Ваша светлост спавати, ово је кабинет за облачење.” И поброја неколико


0

НЕЗГОДЕ КНЕЗА МИЛОША СА ФРАНЦУСКИМ ДОКТОРОМ

Кнез Милош је дуго патио од камена у бешици, све мислећи да је то каква друга невоља. У Паризу, где је био и кнез Михаило, зовне он славног др Рикорда, и затражи лека својој болести. Прегледајући боно место, лекар позна шта је, и рекне: „Овде треба операција!” Милош, притискајући прстом


0

ВЛАДИКА САВА (1750‒1781)

Наследник владике Данила ‒ владика Сава није имао особина потребних човеку који треба да управља народом у приликама какве су биле у Црној Гори. Владика Сава је био бистар и доста начитан, тачан и савестан, али сувише мек, тих и повучен, те потпуно неспособан за ма какав организаторски рад. Због


0

КАФАНА „БУЛЕВАР”

Једна од атрактивнијих београдских кафана на крају 19. века. Налазила се у Теразијском кварту. Зна се и податак да је 1897. њен закупац био механџија Јован Павловић. Кафану, или како је записано ‒ „гостионицу са кафаном”, подигао је Ђорђе Пашона после раздруживања са својим братом Јањом, с којим је у


0

САН О БЕОГРАДУ

Био један чобанин у далеким брдима, иза високих планина. Живео је целог века у кући од брвана, покривеној сламом. На огњишту ватра и вериге, с греде висе гроздови чађи. Чувао је овце и говеда, издизао с њима на планину, градио штапове и свирале, зими тесао косишта и грабуље. И стално


0
SHARE

Home