Историја сомборских граничара и ратника започиње крајем 17. века, када се, у некадашњу турску варош и њену околину, 1687. године доселила већа група Буњеваца, а три године потом, у Великој сеоби, и већа група Срба. Новодосељени Срби и Буњевци одмах су основали Рацког народа милицију која се срчано борила у

  Георгије Бранковић,  управитељ сомборске Српске учитељске школе – Препарандије (1862-1871), био је и сомборски прота  (1859- 1882),  а 1890. године је изабран и за патријарха српског. Као патријарх, подигао је знатан број задужбина, међу којима, током 1895. године, и здање Препарандије у Сомбору, саграђено на месту некадашње куће великог

Етнографске специфичности Сомбора и околине Данашња етнографска слика Сомбора, као последица сталних миграција становништва, устаљена је тек половином 20. столећа. Ипак, њена основа настала је још у 18. столећу, када је, уз већинско српско и буњевачко становништво, које је овде насељено, делимично, још у време турске управе, а најзнатнијим делом

Од путујућих трупа до врхунских домета  Позоришни живот у Сомбору започео је крајем 18. века, од када постоје записи о гостовањима, али и о забранама појединих представа, најчешће немачких путујућих позоришних трупа. Двадесетих и тридесетих година 19. века у Сомбору се приказују  позоришне представе на мађарском језику, а у сомборској

Сомборска салашка насеља ендемична су урбана појава, везана искључиво за најужу околину града. Настала су половином 18. столећа, када су Сомборци на некадашњим војничким пустарама добили земљу сходно уложеном износу за елибертацију града. На салашима су живели како најимућнији, тако и нешто сиромашнији Сомборци, а већина од њих имала је

Драги наши поборници и пратиоци. Позивамо Вас да погледате гостовање, 26.марта 2016. године, Жељка Васића председника Управног одбора фондације Српски Легат  и аутора књиге пројекта Траговима великана, Радмили Савићевић-Прва и последња. Хвала још једном Живораду Николићу, емисији Жикина Шареница и РТС-у.          

Погледајте како је Grand News пренео своје утиске о нашем пројекту и промоцији књиге из серије Траговима великана, Радмила Савићевић – прва и последња.    

ЕПИЦЕНТАР ЗБИВАЊА Градска кућа у Сомбору подигнута је на месту и темељима некадашњег здања, односно „каштела“, грофа Јована Јанка Бранковића, сомборског граничарског капетана од 1717. до 1734. године. Након што је капетанова удова Марија 1749. г.  продала граду ово здање за 500 форинти, у њему се налазило седиште магистрата тек