Ђурђевак (ђурђица, ђурђевац) је цвет Светог Ђорђа и цвет пролећа и рађања живота. Има изузетно лепе беле мирисне цветове, који се састоје од шест висећих латица, које подсећају на звончић. Цвета у мају и са осталим ђурђевданским цвећем, травама и врбовим гранама плете се у венчиће, којима се ките домови

Рекао је да је дошао с неба. А људи су једино још од неба очекивали помоћ и спасење. Рекао је да је Он светлост света. А људи су грцали у тами и робовали кнезу таме. Рекао је још да је Он врата. А људи су вековима пипали по лавиринту живота

Љубичица је весник пролећа. Пореклом је из Европе, али се одавно раширила и у друге крајеве света. Захваљујући лепоти, мирису и лековитим својствима била је омиљена још у старој Грчкој и Риму. Цветови љубичице су најчешће љубичасти, али има и оних са светлоплавим, розе и белим латицама. У природи се

Нафора је хлеб који се верницима дели на крају литургије. То је подсећање на прве хришћанске вечере љубави, агапе, где се заједно обедовало, певале се црквене песме, водили побожни разговори и делила милостиња. Нафора се узима на следећи начин: Тихо, у реду, прилазимо свештеном лицу које је дели. Када дођемо

Голуб се често помиње у Светом писму. Одликује се чистотом, незлобивошћу и тиме што се не супротставља својим непријатељима. Код голубова постоји још једна занимљива особина ‒ приврженост између јединки. Ако један голуб угине, остали га оплакују тужним гугутањем. У Светом писму се често помиње голубиња нежност, чистота и љубав.

Босиљак је једногодишња биљка са ситним разнобојним цветовима (бели, ружичасти, пурпурни), који имају леп и угодан мирис. У нашем народу босиљак је омиљено цвеће, па се често помиње и у народној поезији. Суву китицу босиљка свештеник користи кад свети водицу и њом кропи укућане. Босиљак и његов пријатни мирис символишу

Џефердар је дуга пушка која се пунила набијањем барута у цев. Користили су је хајдуци и ускоци у борбама против Турака. Ова пушка је опевана у нашим епским песмама као символ јунаштва и борбе за слободу. Најлепши је опис дао Његош у Горском вијенцу, у сцени где велики јунак Вук

Реке, потоци, водени токови који пресецају равнице, браздају брда, од памтивека су у народној свести прихватани са страхопоштовањем. Воду која извире из дубине земље, која у брзом или спором току протиче, архаични предак је доживљавао као придошлицу са оног другог, паралелно постојећег света, света мртвих и света демонских бића. Доживљавајући

[…] ‒ Међутим ‒ настави он раздрагано ‒ манимо се тога и радујмо се нашој крепкој девојци у Халеу, која нас мушким духом уводи у српски свет. Те су песме изврсне! Неке између њих могу се ставити уз Песму над песмама, а то већ нешто значи. Довршио сам чланак о

Као предмет са престола, за „благосиљање народа без кога не може бити ни једна литургијска радња ни обред”, Лазар Мирковић наводи ручни крст. Верници га целивају, а на светом престолу стоји поред јеванђеља и престоног крста. У поједине крстове овог типа стављане су свете честице, па је он истовремено био