Постепено, Сентандреја је мењала лик, а њене обрисе обогатиле су варошке куће, које се нама данас чине ниске, а старим Сентандрејцима биле су праве палате, на спрат, са дућанима и магацинима у приземљу, са пространим подрумима и високим таванима који су служили и као складишта робе, па отуда још и

Када су Немци 1941. године, у селу Струганику, ухватили два мајора краљевске војске, Александра Мишића и, његовог колегу, Словенца Флегла, одвели су их у Ваљево да их стрељају. Пре тога, понудише мајору Александру, сину војводе Живојина Мишића, да му поштеде живот будући да му је мајка била чистокрвна Немица и

Учесник Кипријанов у вештини преписивања и украшавања књига био је Гаврил Стефановић Венцловић – „јеромонах Гаврил, више Будими Сентандреј, от храма светаго Луки пострижник” – надахнути песник, преводилац и „славни проповедник” из чијих тек недавно обелодањених рукописа сазнајемо нешто више о српској ликовној култури тога времена. У Венцловићевој књижевној оставштини,