Велики пост је најдужи од укупно четири вишедневна поста. Почиње у понедељак који се називa Чисти понедељак и траје 48 дана односно 7 посних недеља. Свака недеља Ускршњег поста има посебно значење. Прва и последња седмица захтевају пост на води а верници се могу причестити било које недеље током овог

У трећу недељу пре Божића празнују се Детињци. На овај дан, обичај је да родитељи везују своју децу за столицу или чак за кревет док још спавају. Малишани имају право да се отимају, беже и скривају како би ово избегли. Везивање се врши каишем, конопцем, марамом, тако што се једним

СПОМЕНИК ПРИРОДЕ – СТОПИЋА ПЕЋИНА   Фотографија Чедомира Жарковића на којој су приказане бигрене каде Стопића пећине на Златибору проглашена је најлепшом светском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину. Организатор међународног фото-конкурса Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth) је Викимедија. Стопића пећина јединствен je споменик природе. Налази се

Историја сомборских граничара и ратника започиње крајем 17. века, када се, у некадашњу турску варош и њену околину, 1687. године доселила већа група Буњеваца, а три године потом, у Великој сеоби, и већа група Срба. Новодосељени Срби и Буњевци одмах су основали Рацког народа милицију која се срчано борила у

  Георгије Бранковић,  управитељ сомборске Српске учитељске школе – Препарандије (1862-1871), био је и сомборски прота  (1859- 1882),  а 1890. године је изабран и за патријарха српског. Као патријарх, подигао је знатан број задужбина, међу којима, током 1895. године, и здање Препарандије у Сомбору, саграђено на месту некадашње куће великог

Етнографске специфичности Сомбора и околине Данашња етнографска слика Сомбора, као последица сталних миграција становништва, устаљена је тек половином 20. столећа. Ипак, њена основа настала је још у 18. столећу, када је, уз већинско српско и буњевачко становништво, које је овде насељено, делимично, још у време турске управе, а најзнатнијим делом

Од путујућих трупа до врхунских домета  Позоришни живот у Сомбору започео је крајем 18. века, од када постоје записи о гостовањима, али и о забранама појединих представа, најчешће немачких путујућих позоришних трупа. Двадесетих и тридесетих година 19. века у Сомбору се приказују  позоришне представе на мађарском језику, а у сомборској

Сомборска салашка насеља ендемична су урбана појава, везана искључиво за најужу околину града. Настала су половином 18. столећа, када су Сомборци на некадашњим војничким пустарама добили земљу сходно уложеном износу за елибертацију града. На салашима су живели како најимућнији, тако и нешто сиромашнији Сомборци, а већина од њих имала је