
САН О БЕОГРАДУ
Био један чобанин у далеким брдима, иза високих планина. Живео је целог века у кући од брвана, покривеној сламом. На огњишту ватра и вериге, с греде висе гроздови чађи. Чувао је овце и говеда, издизао с њима на планину, градио штапове и свирале, зими тесао косишта и грабуље. И стално

ВЛАДИКА ДАНИЛО (1697‒1735)
Турци су покорили Црну Гору крајем XV века. Од краја XVII века почео је, међутим, у Црној Гори, под управом црногорских владика, систематски рад на еманципацији од турске власти. У почетку су се Црногорци у томе раду ослањали на Млетачку републику, која је због својих територија у приморју била готово

ИВО АНДРИЋ: ДРУГАРСТВО НЕ ОЧЕКУЈЕ НАГРАДЕ НИ ПРИЗНАЊА
На махове јасно видим пространа подручја светлих људских особина и односа која, не само што нису обрађена у оном што сам ја у животу написао него су слабије и ређе посећивана од наших писаца уопште. Подручја велике, стрпљиве и несебичне љубави. Подручја пријатељства, другарства које не броји жртве и не

КАРАЂОРЂЕВ РАТНИ САВЕТ НА МИШАРУ
Уочи Мишарске битке, беше ратни договор. Старешине веле: ‒ Да се затворимо у шанац, шанац да утврдимо добро, па ту на топове и пушке да дочекамо Турке. И кад им ратнике побијемо, онда да гледамо да јуришамо у њих. ‒ И то је добро ‒ Ђорђе ће ‒ али ће

Маргерит Јурсенар: ОСМЕХ КРАЉЕВИЋА МАРКА (1936)
[…] Турци на које је Марко јуришао морали су се осећати као да се планински храст сручује на њих. Рекао сам вам да је у то време Црна Гора припадала исламу: српске чете биле су још малобројне да би обрезанима отворено оспориле поседовање Черангоре, те Црне планине по којој земља

ТИН УЈЕВИЋ: Тише, пробудићеш ми подстанара
И кад је имао изнајмљен стан, Тин Ујевић је радије, после пребдевене ноћи, одспавао на клупи у парку. Једном приликом, будећи га, жандарм примети још некога испод клупе. – Побогу, господине Тине, ко је то са Вама? – Тише, пробудићеш ми подстанара – Раку Драинца. Извор: Анегдоте о српским писцима

КАФАНА КОД ЈОВАНА ЈОЦЕ СУБАШИЋА
По попису кафана, меана и башта Управе вароши Београда из 1860. закупац кафане био је Драгутин Карловански. У истом документу се констатује и да је отворена 1858. без дозволе. Имала је и три особе, кухињу и подрум. Како је написано ‒ „стоји на самој води Саве”. Поред ње се продавала

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА
