Пролазак Хуна кроз врата народа 375. године оставио је свој траг широм Европе. Римско царство није имало снаге да се супротстави новом непријатељу. Векови грађанских ратова су показали своје последице. На удару Хуна нашла су се и германска и словенска племена у источној Европи. Прво су се Германи покренули, раширили

Како стаде Сербија, славна и угодна, са множеством народа бивша пређе плодна, пресилними цареви и храбри солдати, сад у ропство другима морала се дати. Плачући, ах, прегорко, плачем се дан и ноћ. моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми

Нек пада снијег, Господе, из сјећања по очима, спавајте шумске јагоде све моје с вама почима. Спавајте, моји умрли, без гроба и без биљега, нека вас вјетар загрли завије покров снијега. И нека мајку збодену и њену цркву јелику, бијелим рухом одјену за нашу тугу велику… Стихови: Рајко Петров Ного 

„Свако има неког кога више немаˮ, тако је говорио човек лав, намргођен и љут сав. Био је право мушко. Звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се са врха Београђанке оглашавао у емисији Београде, добро јутро, којом је будио успаване савести, замрле наде и човека у људима. Аутор: Бранко Станковић

Јован Апостоловић родио се у Пешти, од оца Вукана и мајке Љубице. Иако рођен далеко од отаџбине, васпитаван је по православним традиционалним обичајима. Tачан датум и година његовог рођења остали су непознати, а историчари их и даље разматрају. Оно што се са сигурношћу зна јесте да је рођен у периоду

Центар за међународне односе и културну сарадњу вас позива на гостовање Драгана Бјелогрлића поводом разговора о серији Сенке над Балканом. У четвртак, 21. XII са почетком у 19h на Факултету за дипломатију и безбедност, потражиће се одговор на нека од следећих питања: – да ли су серије одузеле примат филмовима

Свети Никола је крсна слава за коју се у народу традиционално каже да пола Србије слави, а пола одлази на славу. Народни закључак је далеко од случајног, те је зато по броју свечара код Срба Свети Никола без премца. Свети Никола је слава непроменљивог датума, а Српска православна црква и

Пројекат Дипломатски потенцијал Републике Србије се наставља. Месец децембар је посвећен Михајлу Идворском Пупину, чувеном српском проналазачу, који се истакао и као писац аутобиографијом Од пашњака до научењака, за коју је добио Пулицерову награду 1924. године. Предавање о Пупину у дипломатији одржаће Александра Нинковић Ташић, потпредседник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин

Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи. Али дирнути руком није хтео ни отмено ти лице, нити уста, ни златну круну, ни краљевски вео, под којим лежи коса твоја густа. И сад у цркви,

У недељу 3. децембра пред пуном салом Културног Центра у Инђији одиграна је монодрама Ана у извођењу Теодоре Марчете, младе глумице овог града. Дело је настало на основу класика светске књижевости, романа Ана Карењина великог руског писца Лава Толстоја. Из овог романа преузети су карактеристични монолози Ане Карењине, који су

Позивамо вас на представљање 109. РЕДОВНОГ КОЛА СКЗ И ДИВОТ-ИЗДАЊА КОЛА Коло СКЗ традиционално се представља у Задужбини Илије М. Коларца (Мала сала). Свечаност је заказана за четвртак, 14. децембар, с почетком у 19.30. Ова година је посебно значајна јер Задруга обележава 125 година од оснивања. У оквиру овогодишњег, 109.

Барон Петар Николајевич Врангел, руски генерал немачке и шведске крви, легендарни заповедник Руске армије на Криму и најистакнутији припадник беле емиграције, умро је 25. априла 1928. године у Бриселу. Његови посмртни остаци пренети су, према личној жељи, у руску Цркву Свете Тројице на Ташмајдану, Београд. Рударски инжeњер по основној професији,

Из редова знаменитих српских добротвора издваја се једно нарочито значајно име и личност, која је филантропијом завредила да у своме народу буде позната као највећа добротворка и задужбинарка свих времена. То је име Марије Трандафил, која је својим прегалачким и трудбеничким радом целог свог животног века несебично помагала онима за

Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 ‒ Аранђеловац, јун 1945) био je митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Страдао је после окончања рата. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије

У среду 6. децембра, 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) биће одржана књижевна трибина Историја српске драме – потреба или утопија поводом књиге Велико доба. Историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века проф. др Зорице Несторовић. На трибини ће говорити: Јелена Ковачевић Ливија Екмечић Марија Благојевић Јелица

На питање које су књиге на њега имале највећи утицај, Иво Андрић је за Новости 1956. године рекао: ‒ Велики утицај у мом детињству имало је дело Жила Верна Пут око света за 80 дана. Док сам читао ту књигу пред мојом дечјом маштом отворило се пространство света. И ја

Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима: ‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не? Мислите на Мику Аласа? ‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега. Надам се да ви

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ   Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним. За траву коју су покосили кажемо

Живот жене у Србији, у прошлом веку, био је обележен страдањима и патњом. Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на плећа терет који је било тешко издржати. Најтежи период за жене у Србији био је током Првог светског рата када су се краљ,

У среду, 29. новембара, у 19 часова у Малој сали Студентског културног центра (Краља Милана 48) одржаће се књижевна трибина: О Дису и светлосне лестве Злате Коцић. Програм Светлосне лестве Злате Коцић посвећен је овогодишњој добитници Дисове награде Злати Коцић, као и обележавању јубилеја – 100 година од смрти песника