[…] Кад год мислим о Радичевићу, видим пред собом Фрушку гору, од које је он и у смрти остао нераздвојан. Видим шуме и винограде, беле куће и звонике, тихи Дунав сав у сунцу, недогледну равницу сву у житу, облаке по мору плаветнила и олују светлости што носи радосну земљу –

ТЕШКО РАТОВАЊЕ Било је то после велике Церске битке. Пукови и дивизије Друге армије дали су се у потеру за непријатељем. За неколико дана Поцерина, Јадар и Мачва били су очишћени. Неко се за вечером у штабу распричао како се Дринци утркују у гоњењу непријатеља. Војвода Степа, који је баш

Држава Србија, српски спортисти, па чак и највиши званичници – од краља до председника – отпочетка су активно укључени у олимпијски покрет. Тако је већ Првим олимпијским играма модерног доба одржаним у Атини 1896. године присуствовао тадашњи краљ Србије Александар Обреновић, у пратњи свог ађутанта Живојина Мишића, касније прослављеног војсковође

Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. Касна је ноћ и мени се спава. У ово глухо доба разговара се само са с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Академија. Ликовних, примењених, музичких и драмских уметности. Млади покретачи живота. Б – Брана Петровић и мангупски љубавни стихови. В – Волети. Научити искрено. Г – Горски вијенац. Читати га изнова у временским размацима и проналазити нове истине. Д – Двадесет пети мај. Шетња по кеју,