(…) Вратио сам се исто онако смешан као што сам и отишао. Ја сам је оставио и вратио сам се дома. Па шта сад? Ништа. Миран сам и задовољан. Понегде падне један жут, увео лист, ја му климнем главом нико и ништа сам. Задовољан и спокојан. Тетке ми плачу по

Сан се остварује Одлазак династије Обреновића са власти (1903) означава преокрет у унутрашњој и спољној политици Србије, отворен је пут демократском уређењу и парламентарној  владавини, а са друге стране, више су наглашене тежње у правцу ослобођења и уједињења Срба на Балкану, што ће изазвати повећано интересовање великих сила за овај

Од црквеног олтара до скупштинске говорнице Људи ће запамтити његова дела, и речи преносити с колена на колено (…)Неће одступити па нека и пук војске иде. Ни пред којом силом неће одступити (…) Да цела Србија зна (…) Двадесет година за њега народ гласа, на зборовима виче ’живео’, на раменима

Корачајући уз Андрића – прича Михиз – загрејан црним вином које се за столом пило, изненада, и сам изненађен, чујем себе како Андрићу упућујем питање од оне врсте каква се њему нису смела поставити: – Како је могуће да Ви, пореклом из најдоњег босанског караказана, постанете такав господин? Одмах сам

Видим да се купи пена на тихој води, и видим крупне капље хладног зноја који долази од прећутаних брига. Видим широка испупчена чела која покривају мисао и прорчанство; и тамне и дубоке очи које не виде свакидашње и обично; и стегнуте вилице које мало говоре; и уста која се не

У једној народној песми, коју је забележио Вук Караџић, стоје, поред осталих, и ови стихови: Покупили злице и зликовце, Буљумбаше с коца и конопца, Те их рани сиротиња раја. И у једном делу публицисте Родољуба Чолаковића налази се овакав пример: У устанак се убацише некакви пробисвијети без рода и имена,

Границу између Бугарске и Србије чини речица која се улива у Дунав; читава ова земља изгледа као огромна храстова шума. Да, овде се налази велики форум дријада[1] с моћним успоменама и дубоким народним песмама. Зелено дрво је свето овом народу; кажу, ко посече дрво, узима живот. Стиче се утисак да

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима нису поуздано утврђени. Једно предање о пореклу назива говори да је „с погледом” на некадашње шуме у околини назив Смедерево постао од „смет” и „древо”. Помиње се као могућност и да је назив потекао од имена неке личности Смендер (средњовековно мушко име). Италијански