Три слике, истог назива Берачице, чувају се у Галерији слика Сава Шумановић од оснивања 1952. године. Приликом промене поставке 2005. године откривено је да се оне настављају једна на другу, и као такве чине целину. Од тада су изложене заједно и део су сталне поставке Галерије. Све три слике су

Ненадовић пише у својим Писмима о Његошу: Тога дана донео сам му две-три стотине стихова о Обилићу да му читам. Желео сам да видим како ће му се свидети овај први покушај моје драмске поезије. Кад сам прочитао све што сам имао, упита ме: – Је ли то цијело прво

Добро је знано античко веровање у постојање четири животворна елемента. То су земља, ваздух, ватра, вода. Наши преци су то делимично изменили, заменивши ваздух ватром. Процес дисања био им је природан знак живота, а утицају различитих ветрова на свеколику природу искуствено су придавали велики значај. У нашој етнолошкој науци ови

Деспот Стеван Лазаревић, као владалац српског средњег века, најпре и највише заслужује име витеза. Његова младост није била весела. Као дечко, видео је слом српске државе, пораз и трагичну смрт свога оца. Одмах после тога он је, као младић од 17 година, морао примити управу у своје руке, и то

Кад су Турци освојили Београд, кренули су да пале куће и да секу нејач око Београда, све до Авале и Космаја. Крви је било толико да извори и потоци потекоше крвави. Сазнаде за то Свети Сава па дође под Авалу. Угледа крвави поток и заплака се. Његова суза паде у

Напуштајући старинску варош приметио сам с десне стране друма малу и запуштену цркву. Древна грађевина, и за старину сувише стара, стоји поред пута као престарела, сасушена и осамљена корњача. Време је поскидало са ње све што се скинути дâ и свело је на основне линије њеног плана. Камене степенице племенитих

Као и у случају других утврђења, име града покушавају да расветле различите легенде. Једна од популарнијих говори о прелепој принцези Голубини. Она је одбила наметљиво удварање турског паше, па је због тога везана за стену, која је тачно наспрам града штрчала из Дунава. Чекајући страшну, очајничку смрт, Голубина се покајала

Двадесет осмог јуна 1918. Срби су славили Видовдан. То је био последњи ратни Видовдан и последњи Видовдан пре готово потпуне обнове великог српског царства изгубљеног на пољу Косову. Био сам у пролазу у Солуну и одатле сам упутио један допис Лазанској Газети, под насловом Видовдан. Као што сам касније сазнао,

„А јесу ли”, као узгред питам, „попуњене буквице?” „И буквице и објаве”, каже. „И потписане већ. Само да сутра предате униформе и ћебад и вољно”. Ко се сећа овог одломка из романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, можда му се у први мах учинила необичном употреба речи буквица, које

Када помислимо на српски језик, прва асоцијација нам свима буде Вук Стефановић Караџић. Међутим, ово није прича о њему. Мало људи зна о томе како је настала Писменица сербскога језика по говору простога народа написана, која је изашла у Бечу 1814. године. Лука Милованов Георгијевић рођен је 1784. године у