Миодраг Павловић: СЛОВО ЗА ДЕСАНКУ

И за мене речи Бранковина и ваљевски крај значе успомене на родни крај моје старамајке по очевој страни, значе пределе којих се мој отац сећао у заробљеништву најрадије, судећи по његовим сачуваним забелешкама. Но у наша лична сећања почиње с временом да се меша историја, тако да се у полусненим


0

Јован Дучић: ДРУШТВО ПОЧИВА НА СУЈЕТИ

Људи су већма везани међу собом њиховим манама него њиховим врлинама. Зато је и сујета један од првих основа на којима почива друштво. Сујетни људи највише се састају и највише се међусобно везују, иако такви састанци и такве везе никад нису испуњени никаквом љубављу према неком другом, него само слабошћу


0

ФАТАЛНО БОМБАРДОВАЊЕ НОВОГ САДА

Петроварадинска тврђава имала је значајну улогу током револуције 1848/49. године. Француска револуција, која је букнула 1848. године у Паризу, брзо се проширила и на остатак Европе. У круговима мађарске аристократије почела је да сазрева мисао да би у целој Угарској требало увести као службени језик мађарски, преко којег би се


0

Зашто се Ви, Мехмед Селимовић, осећате Србином

На Књижевном петку у Загребу Меши Селимовићу је, на савијеној цедуљици, добачено питање: „Зашто се Ви, Мехмед Селимовић, осећате Србином?” Меша је развио цедуљицу, гласно прочитао питање и одговорио: – До 1941. године ја сам се осећао Србином, а нисам знао зашто. Од 1941. знам зашто сам то.   Извор:


0

Растко Петровић: ЖИВИМ У ДИМЕНЗИЈАМА ВРЕДНОСТИ

Анђео му се сасвим приближи па, раширивши дивне светле очи, стаде с њим говорити поверљиво као са каквим старим другом: – То сам, видиш, и ја често размишљао: емотивно је, ево, баш само оно што носи собом судбину човекову или је бар тесно евоцира. Па и за нас чак! Ти


0

Краљ Милутин – ктитор цркве на Синају

Манастир Свете Екатерине (Катарине) на Синају спада међу најстарије манастире Православне цркве. Он је центар духовности, а може се рећи и човекове културе. Манастир поседује велики број старих рукописа, па се може сматрати наследником Александријске библиотеке. Светињу сваке године посети велики број људи. Неки дођу због духовности и смирења коју


0

ЈОВАН СКЕРЛИЋ И СЛАВНИ БРАТ МИЛОВАНА ГЛИШИЋА

– Случајно се критичар Јован Скерлић обрео у мом родном селу, па упита једног мог земљака: „Да ли познајеш Милована Глишића?” „Да”, одговори тај сељак, „познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и почео тамо нешто да пискара. Отада за њега нисам ништа чуо! Али његов брат


0

БУЛАТОВИЋ: СТОЈЕ ДЈЕДОВИ, ЧЕКАЈУ МЕ ДВЈЕСТА ГОДИНА…

Новинари га питају: имаш стан у Београду, а станујеш у Љубљани! Булатовић одговара: „Станујем и у Минхену… Књиге објављујем у Немачкој и Француској.” Вели да воли америчке филмове, руске писце, диви се енглеској традицији, одушевљавају га Бергманови филмови, једе мароканске наранџе, јеврејске датуље… Али увек наглашава: „Ја сам Србин. Кратко


0

Исидора Секулић: СТАРИ И МЛАДИ (1921)

Има степен или тренутак када живот, живот појединца, народа, или културе, свеједно, почиње да малаксава, да бледи, да се склања. То је природно, то је старост и смрт, једни иду да други дођу, тако се обично говори. Међутим, нека нам буде дозвољено да са мало скепсе разгледамо ствар: зашто, и


0

КАФАНА „ДВА БЕЛА ГОЛУБАˮ

Двоспратна кућа, у којој је била смештена ова чувена кафана, саграђена је 1840. Налазила се у Поенкареовој улици (данас Македонска). Лицем је гледала у кафану Коларац и Стамбол капију, док је задњим делом била окренута Хиландарској улици и Улици два голуба. Власник куће, саграђене од дрвета, био је терзија Јова


0
SHARE

Home