На данашњи дан 1862. године избио је сукоб између турских војника и Срба око точења воде на Чукур чесми у Београду. Постоји неколико верзија догађаја, али оно што је сигурно је то да су његове последице биле значајне за читаву Србију. Наиме, тога дана један турски војник је тешко ранио, или по другим изворима убио, српског дечака, шегрта Саву који је дошао на чесму да сипа воду. Овај инцидент прерастао је у конфликт између турске и српске полиције у Београду, и тада су погинули терџуман Сима Нешић, жандарм Ђорђе Нишлија и жандармеријски официр Ивко Прокић. Након тога дошло је до још већих немира у граду, па је турска војска 17. јуна са Београдске тврђаве бомбардовала Београд. Српске власти су протествовале код Порте и у јулу су у Канлиџи поред Цариграда започели преговори великих сила у вези са Србијом. Одлучено је да се турско становништво исели, а Турци су током наредних година полако и невољно пристајали да предају градове. Турске војне посаде коначно су 1867. године предале кључеве Београда кнезу Михаилу и тако су Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац најзад ослобођени. Данас се на месту Чукур чесме налази споменик који је 1931. године подигла задужбина Ванђела Томе, у знак сећања на тај историјски догађај и српске жртве пале за ослобођење земље. Споменик је у облику камене спомен чесме на чијој горњој површини лежи бронзана фигура дечака са разбијеним крчагом, а аутор је познати вајар Симеон Роксандић. Занимљиво је да је и поред тога што сви историјски извори наводе 3. јун по јулијанском календару, односно 15. по грегоријанском, на споменику исписан датум 26. јун 1862. године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1903. године, након Мајског преврата, одлуком оба дома Народног представништва старог сазива, Петар Карађорђевић, син кнеза Александра и унук вожда Карађорђа, проглашен je за краља Србије;
1965.године основан је универзитет у Нишу;
1992. године српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије;
1850. године рoђен је Ђорђе Вајферт, индустријалац и гувернер Народне банке;
1900. године рођен је Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор Политике и ТАНЈУГ-а.