На данашњи дан 1930. године у Монтевидеу, главном граду Уругваја, репрезентација Југославије одиграла је своју прву утакмицу на првом Светском првенству у фудбалу. Репрезентацију тадашње Југославије сачињавали су иначе само Срби, јер су Хрвати бојкотовали због премештања фудбалског савеза из Загреба у Београд, мада су као разлог наведене приватне обавезе

На данашњи дан 1878. године, завршен је Берлински конгрес (Berlinski kongres). Конгрес је сазван месец дана раније ради ревизије Сан Стефанског мира потписаног марта исте године, којим је завршен руско-турски рат. Према одредбама тог мира, претежно диктираних Турској од стране Русије, створена је велика или Санстефанска Бугарска, која се простирала

На данашњи дан 1936. године свечано је отворен Београдски зоолошки врт (Beogradski zoološki vrt). Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац Влада Илић. Идеја о оснивању постојала је још пре Првог светског рата, али су многе прече потребе, као и војни посед тврђаве која је тада била на граници, спречавали остваривање

На данашњи дан 1933. године отворен је Музеј Матице српске (Muzej Matice srpske). Још 1825. године родила се идеја о потреби оснивања музејске збирке. Идеја је почела да се остварује 1847. године када је донета одлука о оснивању Српске народне збирке или Музеума, где ће се чувати све старине и

Милош нама заповеда! О народном мњењу и осећањима према вођи Другог српског устанка Милошу Обреновићу можда најбоље сведочи запис који је поводом  „зајечарске сече“ – догађаја који је непосредно претходио коначном обрачуну с Турцима –  оставио  Драгољуб Јовановић: „огорчена маса народа место да се разиђе, окрене се један мах Турцима,

Сто година слободе Прослава великог јубилеја – стогодишљице ослобођења од турске власти (1833‒1933) припремала се „под високим покровитељством Њ. в. краља Александра I, који је том приликом пропутовао кроз Тимочку крајину, а његов долазак био пропраћен до тада незапамћеним манифестацијама у свим местима. Одбор за прославу сачињавали су, између осталих,

Са летовања у обилазак краљевства Краљ Петар I често је проводио лета у Брестовачкој бањи код Бора, па тако и 1907. године. Те године, почетком августа, одлучио је да званично посети Параћин и Ђуприју, а нешто касније посетио је и Зајечар, заједно са наследником престола. У то време престолонаследник је

Добро нам дошао, друже Тито! Јосип Броз Тито посетио је Зајечар 1948, 1961, и 1969. године. Његова прва посету Бору и Зајечару   8. октобра 1948. године није унапред најављена. Обавештени су били само најодговорнији људи и тадашњи директор борског рудника Живан Васиљевић – касније један од блиских Титових сарадника.

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији

Историја Фестивала започиње крајем шездесетих година прошлог века, када су се, на темељима светске продукције, код нас појавили први рок састави, стекавши велику популарност међу младима. Тих година се, по угледу на Гитаријаду, која је 1966. године одржана у Београду, у мањим градовима широм земље оснивају сличне манифестације. На иницијативу

На данашњи дан 1962. године, свечано је пуштена у рад Фабрика аутомобила у Крагујевцу (Fabrika automobila u Kragujevcu), која је у то време била последња реч технике и технологије. Она је обухватала механичку обраду, пресерај, каросерију, лакирницу и монтажу. Производила је годишње 32 хиљаде аутомобила, мада су стварне могућности фабрике

На данашњи дан 1941. године у Београду, у вили Владислава Рибникара на Дедињу, одржана је седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка против окупатора (početak NOB-a). Седницом је руководио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, а присутни чланови Централног комитета били

У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима – малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године. Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу

На данашњи дан 1884. године, на основу Закона о Привилегованој Народној банци Краљевине Србије, који је донет 6. јануара 1883. године, почела је са радом Народна банка Србије (Narodna banka Srbije). Основана је као 16. централна банка у свету домаћим капиталом. У прво време била је смештена у Кнез Михаиловој

На данашњи дан 1838. године кнез Милош Обреновић је, на предлог министра просвете и црквених послова Стефана Стефановића Тенеке, указом основао Лицеј у Крагујевцу (Licej u Kragujevcu) и продужио гимназијско школовање са четири на шест година. У Крагујевцу су се у то време налазила највиша надлештва земље: административнo, судскo, војнo,

На данашњи дан 1913. године, усред преговора око руског посредовања у решавању спора између балканских држава у вези са расподелом територија након Првог балканског рата, и у крајње напетој ситуацији у Београд је стигла депеша да су бугaрске трупе извршиле изненадан ноћни препад 29-30. јуна на српске положаје на Брегалници,

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски

На Видовдан, 15 јуна 1389. године на Косову су се сукобиле српска и турска војска. Број учесника са једне и друге стране варира у зависности од извора, али оно што је сигурно је да су оба владара, и кнез Лазар и султан Мурат, у њој погинула. Иако је сукоб надалеко

На данашњи дан 1926. године у Народној скупштини одиграло се свечано уручење Чехословачког ратног крста, одликовања додељеног Београду на основу предлога из октобра претходне године, као знак признања за јуначку одбрану града од заједничког непријатеља у светском рату 1914-1918. године (Beograd je odlikovan Čehoslovačkim ratnim krstom). Ово одликовање основано је

На данашњи дан 1991. године Скупштина Словеније усвојила је акте о издвајању из СФРЈ и проглашењу независности, а хрватски парламент је усвојио Декларацију о проглашењу самосталне и суверене Републике Хрватске (Slovenija i Hrvatska donele su odluku o izdvajanju iz SFRJ). Усвајањем тих аката Скупштина Словеније преузела је права и дужности