Највише снаге и средстава Ужични у тим годинама после Првога светског рата уложише у обнављање индустрије. Највише се примећивало у Ткачнци у којој пуном паром почеше да раде разбоји. Тада, у послератној Југославији, потражња за текстилним производима била је огромна. Ужичка ткачница овом тржишту нуди различита платна: српско, чаршавско, шустерско

У време владавине Стефана Душана, како као краља (1331–1345), тако и kao цара (1345–1355), у његовој служби било је витезова-најамника, највероватније из аустријских земаља. Они се у средњем веку код Срба називају Аламанима, у византијским историјским изворима који се односе на владавину Стефана Душана помињу се исто као Аламани али

Те 1918. године Први светски рат у Европи је и даље горео. После више година устезања и противљења јавности, 1917. у рат су коначно ушле и Сједињене Америчке Државе, са одморном и свежом војском, добро опремљеном и спремном. Српска војска, или оно што је остало од ње, опорављена и са

Рај на земљи – овим речима многи описују Сејшелска острва, која су од Србије удаљена око 6.400 километара. Без обзира што делује да између Србије и Сејшела не постоји никаква веза, истина је другачија. На Сејшелима живи око петнаест Срба, који имају православну капелу у којој се сваке недеље и

Знаменити јунак Српске револуције, храбри војвода качерски Арсеније Лома можда више од било кога из тог времена борио се за слободу. Учествовао је у покретању оба устанка. Његово место у историји је неправедно занемарено и недовољно истакнуто. Отац досељеник из Пиве Подаци о Ломином рођењу и одрастању веома су оскудни

Позивамо вас у уторак, 24. јула од 19 часова, на свечано отварање изложбе Обреновићи и њихово доба са којом обележавамо овогодишњи Дан Аранђеловца. На изложби ће бити представљено преко 100 предмета посредством којих се посетиоци могу ближе упознати са животом краљевске династије. Изложбу реализујемо у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја

Србско-далматински магазин био је најстарији литерарни годишњак који је у Далмацији и Боки излазио на српском језику, више од три и по деценије (1836–1873). Након оснивача, др Божидара Петрановића, уређивали су га Ђорђе Николајевић и Герасим Петрановић. „На почетку прошлог вијека, кад су сазреле прилике, осјећала се потреба за покретањем

Миливоје Филиповић (Равна Гора, 1871 – Чачак, 24. јун 1941) рођен је у селу Равна Гора испод планине Мучањ (срез моравички, општина брезовска) у многочланој и патријархалној сеоској породици. Одрастао је уз два брата и три сестре[1]: Ђорђа, Тихомира, Василију, Кату и Ђулку, чувајући овце са обевезном фрулицом у руци

У четвртак 19. јула у 19 сати, у оквиру манифестације Дани Власотинца у Београду, у Манаковој кући (Гаврила Принципа 5) биће отворена изложба слика Камен древног сневача, аутора Братислава Бате Анђелковића из Вучја. Изложбену поставку чине слике на каменим плочама, традиционалним употребним предметима, а биће изложено и тридесетак минијатура на различитим материјалима. О

Након рата за аустријско наслеђе 1748. године царица, краљица и надвојвоткиња Марија Терезија пружила је угарском племству извесне привилегије у знак захвалности, на рачун српског становништва у јужној Панонији. Поред тога, настављен је притисак на српске граничаре и људе у војној служби, првенствено хусаре (врста лаке коњице), да напусте православну