Учесник Кипријанов у вештини преписивања и украшавања књига био је Гаврил Стефановић Венцловић – „јеромонах Гаврил, више Будими Сентандреј, от храма светаго Луки пострижник” – надахнути песник, преводилац и „славни проповедник” из чијих тек недавно обелодањених рукописа сазнајемо нешто више о српској ликовној култури тога времена. У Венцловићевој књижевној оставштини,

У пролеће 1196, у Цркви Св. Петра, Немања се обратио синовима: – Синови моји, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје, јер дужина живљења и године живота и света, додаће вам се… Ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве

Један део Сентандрејаца бавио се земљоделством, најчешће виноградарством. Населивши варошицу, они су се раширили по сентандрејском хатару, питомим обронцима пилишког побрђа. У том хатару дали су потесима своје називе, који су се још дуго, до наших времена, по катастрима и мапама, тако водили. Ти су називи народни, пресађени са Балкана

…Малу же нашему народу јемшу се уз Дунав горе: једни на ладијах, ини же на коњех и колесницах, други же пјеши, јакоже и аз сиромх. 40 днеј бист нам пут хожденија. И придохом Будиму граду. Тмо же светјешиј патријарх Арсеније Чарнојевић и неколико владика, и от многих монастиреј калуђери, и

Варош Пореч (данас Доњи Милановац) почетком 19. века налазила се на истоименом дунавском острвцу Ђердапу. Управо ту, на граници Аустрије и Турске, 24. фебруара 1803. године родио се Миша. Рано је остао без родитеља. Отац Анастас, по коме је касније извео и своје презиме – Анастасијевић – оставио му је

У среду 29. маја у 13 сати, у кино-сали Етнографског музеја, представљање архивских снимака радио-емисије Глас Америке, из фонотеке Николе Косића (у сарадњи с Аудио и фото архивом Симић). Овом приликом биће преслушани делови архивираног материјала базираног на фонотеци господина Николе Косића из периода педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20.