Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 ‒ Аранђеловац, јун 1945) био je митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Страдао је после окончања рата. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије

У среду 6. децембра, 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) биће одржана књижевна трибина Историја српске драме – потреба или утопија поводом књиге Велико доба. Историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века проф. др Зорице Несторовић. На трибини ће говорити: Јелена Ковачевић Ливија Екмечић Марија Благојевић Јелица

На питање које су књиге на њега имале највећи утицај, Иво Андрић је за Новости 1956. године рекао: ‒ Велики утицај у мом детињству имало је дело Жила Верна Пут око света за 80 дана. Док сам читао ту књигу пред мојом дечјом маштом отворило се пространство света. И ја

Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима: ‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не? Мислите на Мику Аласа? ‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега. Надам се да ви

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ   Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним. За траву коју су покосили кажемо

Живот жене у Србији, у прошлом веку, био је обележен страдањима и патњом. Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на плећа терет који је било тешко издржати. Најтежи период за жене у Србији био је током Првог светског рата када су се краљ,

У среду, 29. новембара, у 19 часова у Малој сали Студентског културног центра (Краља Милана 48) одржаће се књижевна трибина: О Дису и светлосне лестве Злате Коцић. Програм Светлосне лестве Злате Коцић посвећен је овогодишњој добитници Дисове награде Злати Коцић, као и обележавању јубилеја – 100 година од смрти песника

Игњат Павлас, рођен 1887. године у Горњем Михољцу, матурант Српске велике православне гимназије у Новом Саду, у чијим аналима пише да је Србин католичке вере, савршено је говорио мађарски пошто је у Будимпешти 1912. стекао академску титулу доктора права.  У завршним фазама распада Аустроугарске монархије, у Павласовој адвокатској канцеларији у

Последње што је Тесла написао за јавност, објављено у октобру 1942. године, може се узети као Теслин политички тестамент и нада. То је предговор српском и хрватском издању говора Хенрија Валаса Век малог човека: „Из овог рата, највећег у историји, пише Тесла, мора се родити нов свет, који ће оправдати

За име овог етноса који је од краја 18. и кроз 19. век имао утицаја на стварање грађанског друштва везане су многе енигме, па чак и предрасуде и политички интереси, првенствено око њиховог порекла и имена, у чему је највише суделовао немачки етнограф Густав Вајганд. Он их је назвао Аромунима,

СРПСКИ ИНАТ И НЕОДМЕРЕНА РЕЧ ИНАТ КАО ПРКОС И СУДБОНОСНИ ПРИМЕРИ ИНАТА   (…) Следећи пример ината није тако судбоносан колико је пркосан и изненађујући, а показао га је Станислав Винавер. Шапчанин Живојин С. Товаровић, пореклом из Букора, у својим Успоменама и доживљајима ђака Батаљона 1.300 каплара (Београд, 1975) описао

Златни печат кнеза Стројимира Властимировића остао је као један од оскудних трагова о постојању овог властелина из прве српске владарске династије. Међутим, овај предмет има далеко већи значај. Извесно да је печат настао крајем IX века, највероватније у Солуну или Цариграду, као дело неког царског ромејског (византијског) златара. На печату

О АНИЦИ: „Заиста се све код ње свршило на један трагичан начин. У историји идеја Аница је волела решавати велике проблеме и верујем да је некима од њих и нашла решење. Проблем свог сопственог живота није решила. Она се од детињства окретала у апстрактном свету, више међу духовима него међу

Св. архангел Михаил – командант анђеоске војске Највећи војвода највећега Цара…   Још од времена шестог помесног сабора у Лаодикеји 363–364. црква је донела каноне о прослављању анђела. Тим чином је успостављено правилно поштовање бестелесних сила које су до тада пагани схватали као божанства. Православна црква је и 8. новембра

У среду 22. новембра, у 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) одржаће се књижевна трибина Портрет писца: Селимир Радуловић. На трибини говоре: Мина Ђурић Желидраг Никчевић Никола Маринковић  Селимир Радуловић „Поетичка позиција Селимира Радуловића је специфична и делује апартно чак и у кругу поетичког вишегласја, карактеристичног за

Овај блажени отац наш, и учитељ и светитељ Христов Арсеније, би рођењем од сремске земље, син неких доброверних и побожних родитеља, који је још у материној утроби назнаменан Духом Светим и од младости своје спреман као непорочан дар Богу, и не предаде се ни к једној слави или светској сујети.

Серијал Медија центра Одбрана – С ПИСЦЕМ У ЛИЦЕ наставља се гостовањем академика Матије Бећковића, али на несвакидашњи начин, јер ће госту – Матији Бећковићу, у Дому Војске Србије 17. новембра 2017, од 19 часова, домаћин бити – Матија Бећковић. Наш највећи живи песник, казивањем својих објављених и неких нових

Куће Смиљанића у селу Равни код Ужица   „У стамбеним и здраственим приликама какве су биле, рађање и подизање деце било је скончано са многим тешкоћама и велики број новорођене деце пропадао је већ у првој години. Само рађање вршено је скоро под приликама и погодностима како се догађа код

„Ја сам врло рано остао без родитеља. Отац Стеван је радио у Америци. Тамо је добио туберкулозу и вратио се кући да умре. Мени је тада била трећа година, а брат Душан тек се родио. Мајка Ана се коју годину касније преудала, а брат и ја смо остали код бабе

„Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема кољенима. У њ се осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине, и на земљи показаше: Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов. Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов. Ареј је, страва земна, славом