Срећан Дан државности!
Фондација Српски легат свим припадницима српског народа честита Сретење – Дан државности!
СКАЛА А–Ш: Проф. др Рајна Драгићевић
СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Асоцијативни речник српског језика. У осамсто речи-асоцијација на сваку задату реч садржана је слика света српског народа – и оно што смо били и путеви којима се крећемо ка будућности. Асоцијације говоре о нама више него што можемо и да наслутимо. Б – Вук Бранковић.
ПИСАЦ СРПСКЕ ХИМНЕ
Мало је познато да се у Народном музеју у Нишу чува и део оставштине Јована Ђорђевића, писца српске химне Боже правде и ујака Стевана Сремца. По речима Јована Младеновића, кустоса нишког Народног музеја, највећи део оставштине Јована Ђорђевића чува се у Матици српској у Новом Саду, али се шеснаест његових
Да ли постоје правила разговора?
Питање да ли постоје правила разговора неком може изгледати потпуно непотребно, с обзиром на то да, током разговора, обично не обраћамо пажњу на то како свој говор уклапамо у одређене калупе које друштво захтева. На одређеним примерима вреди указати на то како постоје одређене конвенције којима смо сви подређени. Сигурно
Рене Мије: Успомене са Балкана (1891)
(…) Покушавам, ипак, упркос толиким контрадикцијама, да себи створим представу просечног Словена, таквог какав постоји у потпуно ослобођеним хришћанским земљама. Остављам по страни екцентричне типове, латинизованог Словена са обале Једрена, муслиманског Словена из Босне. Занемарујем такође Словена у реденготу и црном оделу, тај усавршени производ, касни и слаби калем европске
Пола века у Манаковој кући
У Манаковој кући у петак 8. фебруара у 13 сати отвара се изложба Пола века у Манаковој кући. Овом изложбом Етнографски музеј у Београду обележава педесетогодишљицу свог рада у овом бисеру старобалканске архитектуре. Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића, која се налази у Манаковој кући, била је основни разлог да се овај објекат и Црниловићева збирка
ЦИНЦАР ЈАНКО – ХЕРОЈ УСТАНИЧКЕ СРБИЈЕ
Војвода Јанко Поповић, познат као Цинцар Јанко, родио се у Охриду у Македонији 1779. године у свештеничкој породици. Отац му је био охридски протојереј. Иако по надимку Цинцар, био је српског порекла, тврдио је његов потомак Младен Т. Цинцар-Јанковић. Потицао је из села Доња Белица, испод планине Јабланице, код Струге,
