
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: На гробу Ђуре Даничића
Данас и сутра, ако има невидљивих спиритуалних контаката с мртвима, Даничић је повијен, као мумија у папирусу, у говоре и есеје, новинарске чланке и успомене. Безбројни представници наших научних друштава и академија славиће у цркви, на свечаном ручку, на свечаној јавној седници, о свечаном чају, и на свечаној представи у

ИЛИЈА ГАРАШАНИН: Бринем народну бригу…
Ишли из канцеларије кући на ручак стари Илија Гарашанин и млади чиновник Милан Ђ. Милићевић. Гарашанин слушао како му Милићевић разлаже нешто крупно из политике, па ће, близу своје куће, прекинути младог беседника: – И ја тако мислим и зато што тако мислим она моја тараба пред кућом, ено, стоји

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: СПОМЕН МОКРАЊЦУ
Умро је у јесен 1915. године. Чини ми се све што је осетило да су живот и смрт само бела и црна страна једног истог земаљског шара, умиру у јесен. Оно што је његово дело, јасно је: хор. Фолклоран не много више, али то није за нас тако важно као

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

МИЛОВАН ГЛИШИЋ: Девојка из рачуна, паре из љубави
Навратио Глишић у уредништво Звезде и затекао тамо Јанка Веселиновића, потонула у мисли. Јанковом брату Стеви нудили су неку врло богату девојку, која је имала пара као плеве. Али Стева није хтео да се жени само из рачуна него и из љубави. Кад чу за ово, Милован се само насмеја

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

МИСАО ДАНА

МИЛАН КАШАНИН: Између орла и вука (Бранко Радичевић)
[…] Кад год мислим о Радичевићу, видим пред собом Фрушку гору, од које је он и у смрти остао нераздвојан. Видим шуме и винограде, беле куће и звонике, тихи Дунав сав у сунцу, недогледну равницу сву у житу, облаке по мору плаветнила и олују светлости што носи радосну земљу –

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: О ЖЕНИ У ЛИТЕРАТУРИ И ИСТОРИЈИ
Општа моја примедба на питања која су ми била предложена ова је: безмало сва питања одвише су опсежна и тражила би као одговор расправу, оглед, брошуру, можда књигу. Нека су питања одвише крута и формална, рецимо, питање о развијености интелектуалних и емотивних елемената – као да би се ишта на

ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ: Са Швабом је тешко ратовати…
ТЕШКО РАТОВАЊЕ Било је то после велике Церске битке. Пукови и дивизије Друге армије дали су се у потеру за непријатељем. За неколико дана Поцерина, Јадар и Мачва били су очишћени. Неко се за вечером у штабу распричао како се Дринци утркују у гоњењу непријатеља. Војвода Степа, који је баш

КРАЉ И ТРОБОЈКА НА ОЛИМПИЈАДИ У АТИНИ
Држава Србија, српски спортисти, па чак и највиши званичници – од краља до председника – отпочетка су активно укључени у олимпијски покрет. Тако је већ Првим олимпијским играма модерног доба одржаним у Атини 1896. године присуствовао тадашњи краљ Србије Александар Обреновић, у пратњи свог ађутанта Живојина Мишића, касније прослављеног војсковође

БРАНКО ЋОПИЋ: Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту…
Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. Касна је ноћ и мени се спава. У ово глухо доба разговара се само са с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини
СКАЛА А–Ш: Глумица Маша Ђорђевић
СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Академија. Ликовних, примењених, музичких и драмских уметности. Млади покретачи живота. Б – Брана Петровић и мангупски љубавни стихови. В – Волети. Научити искрено. Г – Горски вијенац. Читати га изнова у временским размацима и проналазити нове истине. Д – Двадесет пети мај. Шетња по кеју,

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ: Вече сећања на новинара Јована Алексића (12. 3. 2019)
Вече сећања на новинара Јована Алексића биће одржано у уторак 12. марта у 19 сати у кино сали Етнографског музеја (Узун Миркова 2). Новинар Јован Алексић је легендарно име Забавне редакције Радио Београда, а за оне који га не памте реч је о аутору и водитељу некада изузетно популарне емисије Радио Београда Село

КАРАЂОРЂЕ: Не љубим ја тебе, већ звање које носиш!
У доба Првог српског устанка дође Карађорђе у неку сеоску цркву. После богослужења приђе свештенику да прими просфору и да га целива у руку. Поп, млад човек, збуни се, повуче руку к себи и промуца: – Где ти, вожд Срба, па да љубиш мене голобрада у руку? – Којекуде, магарче

ЗАВЕРА ЗА РУШЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ
Ако се по јутру дан познаје, онда Југославији једноставно није било суђено да опстане. Од тренутка када је створено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, нова држава је имала бројне и моћне непријатеље. Оно што је било страшније од самих тих непријатеља јесте њихова међусобна сарадња. Антијугословенски