На данашњи дан, 18. априла 1922. године у Београду је умро писац, политичар и академик Светомир Николајевић.

Рођен је 27. септембра 1844. године у Радуши код Ваљева, а након основне школе у родном граду и гимназија у Шапцу и Београду, где је матурирао, у Београду је почео и студије историје, које је као државни питомац наставио на многим европским универзитетима.

По дипломирању је био професор Велике школе на Катедри за Општу историју књижевности, градоначелник Београда, министар унутрашњих дела, председник Владе, члан Државног савета и Сената, посланик у Атини, као и народни посланик.

Био је члан неколико политичких странака, члан Српске краљевске академије, један од оснивача и председник Друштва Свети Сава, члан Друштва Свети краљ Стефан Дечански, оснивач Друштва за образовање и васпитање глувонеме деце и других удружења.

Одлично је познавао енглеску, француску и скандинавску књижевност, те је написао велики број студија, критика, чланака и есеја од којих су многи издати у две свеске Листићи из књижевности.

Постоји и прича да је 1915. године био номинован за Нобелову награду, али да није имао подршку из Србије.

У сваком случају, Светомир Николајевић је умро седам година касније и сахрањен је на Новом гробљу у Београду, а по једна улица у Београду и у Убу, данас носе његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1859. године рођена је сликарка Бета Вукановић;
1867. године извршена је свечана предаја кључева кнезу Михаилу;
1960. године умрла је етномузиколог Даница Јанковић;
2014. године умро је књижевник, преводилац и публициста Мирко Ђорђевић.