Последња, седма недеља Ускршњег поста – уједно и његов врхунац – назива се Великом (Глухом или Страсном) недељом. Појединим данима у тој недељи такође је додељен епитет „великиˮ. Сваки од њих имао је неке своје специфичности. Међутим, најзначајнији су били Велики четвртак и Велики петак, нарочито овај други. Према хришћанској

У селу Црнајка, општина Мајданпек, 9. априла биће одржана смотра народног стваралаштва, обичаја и игара која се традиционално организује другог дана Ускрса под називом Ускршњи дани фолклора. Осим ревијалног наступа културно-уметничких друштава из земље и иностранства, Ускршњи дани фолклора садрже и такмичарски део у атрактивним, готово заборављеним пастирским играма: клис,

У селу Мокрин, град Кикинда, 8. априла биће одржано Светско првенство у туцању ускршњим јајима. Организатори маифестације су Месна заједница Мокрин и Српска православна Црквена општина Мокрин. Манифестација се одржава сваке године и траје три дана: Велики петак, Велика субота и Васкрс. Окупљају се они који мисле да је њихово

Други и трећи прст „ходајуˮ по дететовом стомаку уз призвук свима нама добро познате реченице: буба лази, нешто тражи. Можемо је чути и у варијанти тепања – буба лази несто тлази. Када чујемо некога да то изговори, питамо га шта он мисли да та реченица значи, тј. шта он мисли

Манифестација Јустинове благовести је посвећена осветљавању, неговању и афирмацији дела оца Јустина Поповића архимандрита манастира Ћелије, доктора теологије, професора Београдског универзитета и духовника, данас српског светитеља преподобног Јустина Ћелијског и Врањског. Програм је везан за празник Благовести, дан рођења и упокојења оца Јустина и месец април. Организују се свечама академија

Сарајевски атентат предствљао је кулминацију дуге предисторије затегнутих аустро-српских односа. Хици из оружја Гаврила Принципа однели су животе престолонаследника трона црно-жуте монархије Франца Фердинанда и његове супруге Софије, што је искоришћено као повод за дуго планирани напад на краљевину Србију, који се налазио у оквиру старе политике „продор на истокˮ

Порекло Порекло породице Стефановић је из Србије, одакле су после слома I српског устанка пребегли у јужну Угарску. Прво су се населили на подручје Чуруга, а потом у Срем. Деда Стефан је био свештеник. Служио је у Mанастиру Св. Архангела Гаврила код Пећинаца. Светислав Стефановић је рођен у скромној породици