Poslednja, sedma nedelja Uskršnjeg posta – ujedno i njegov vrhunac – naziva se Velikom (Gluhom ili Strasnom) nedeljom. Pojedinim danima u toj nedelji takođe je dodeljen epitet „velikiˮ. Svaki od njih imao je neke svoje specifičnosti. Međutim, najznačajniji su bili Veliki četvrtak i Veliki petak, naročito ovaj drugi. Prema hrišćanskoj

U selu Crnajka, opština Majdanpek, 9. aprila biće održana smotra narodnog stvaralaštva, običaja i igara koja se tradicionalno organizuje drugog dana Uskrsa pod nazivom Uskršnji dani folklora. Osim revijalnog nastupa kulturno-umetničkih društava iz zemlje i inostranstva, Uskršnji dani folklora sadrže i takmičarski deo u atraktivnim, gotovo zaboravljenim pastirskim igrama: klis,

U selu Mokrin, grad Kikinda, 8. aprila biće održano Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima. Organizatori maifestacije su Mesna zajednica Mokrin i Srpska pravoslavna Crkvena opština Mokrin. Manifestacija se održava svake godine i traje tri dana: Veliki petak, Velika subota i Vaskrs. Okupljaju se oni koji misle da je njihovo

Drugi i treći prst „hodajuˮ po detetovom stomaku uz prizvuk svima nama dobro poznate rečenice: buba lazi, nešto traži. Možemo je čuti i u varijanti tepanja – buba lazi nesto tlazi. Kada čujemo nekoga da to izgovori, pitamo ga šta on misli da ta rečenica znači, tj. šta on misli

Manifestacija Justinove blagovesti je posvećena osvetljavanju, negovanju i afirmaciji dela oca Justina Popovića arhimandrita manastira Ćelije, doktora teologije, profesora Beogradskog univerziteta i duhovnika, danas srpskog svetitelja prepodobnog Justina Ćelijskog i Vranjskog. Program je vezan za praznik Blagovesti, dan rođenja i upokojenja oca Justina i mesec april. Organizuju se svečama akademija

Sarajevski atentat predstvljao je kulminaciju duge predistorije zategnutih austro-srpskih odnosa. Hici iz oružja Gavrila Principa odneli su živote prestolonaslednika trona crno-žute monarhije Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, što je iskorišćeno kao povod za dugo planirani napad na kraljevinu Srbiju, koji se nalazio u okviru stare politike „prodor na istokˮ

Poreklo Poreklo porodice Stefanović je iz Srbije, odakle su posle sloma I srpskog ustanka prebegli u južnu Ugarsku. Prvo su se naselili na područje Čuruga, a potom u Srem. Deda Stefan je bio sveštenik. Služio je u Manastiru Sv. Arhangela Gavrila kod Pećinaca. Svetislav Stefanović je rođen u skromnoj porodici