Драги наши пратиоци, Желим да вас обавестим да Фондација прекида активности на неодређено време. Разлог је једноставан: после практично 6 година рада више нисмо могли да финансирамо активности Фондације. Фондација је имала приличан број активности, сем портала на коме сте могли 6 година да читате о људима и догађајима који

На релативно малом простору између Сталаћа и Ражња (места на 184 км ауто-пута Београд–Ниш), на падинама Мојсињских планина и Послонске планине, налази се већи број цркава и манастира. Означени као Мала српска Света Гора, ови објекти чине једну од ретких скупина која је некада била много бројнија. Данас је очувано

Бранку Ћопићу поклања књигу Вук и звоно, ту повест о „заточеницима и још неким људима. Пише: „И вука и звоно, и огањ и заточенике, Бранку Ћопићу у знак пријатељства и ценећи постојаност.” Забринуо се крајем 1963. када је осетио јаке болове у десном бубрегу – „пун камења, ваљда неке успомене

Манастир у насељу Бања Прибојска, 29 км северозападно од Нове Вароши, крај пута за Прибој. Посвећен је Св. Николи Дабарском. Није познато када је основан, али је постојао у XII в. у Студеничком типику из 1207. До 1215. забележено је да је у избору студеничког игумана учествовао старешина Манастира Св.

На представљању књиге изабраних прича Радована Белог Марковића у СКЗ, где су се нашли и Антоније Исаковић и Михајло Пантић, Милисав Савић, када је на њега дошао ред, направио је један од својих чувених лапсуса: – То што је Радован Бели Марковић објављивао ретко не значи да је писао добро.

Авала се зове по вилама. Кад је био Потоп, Авала је била острво. Све виле су се скупиле на врху Авале, па су оданде помагале људима који би до њих допливали. Некоме руку, некоме крпу платна, некоме прамен косе. Тако су се и људи спасили. Коме су пружиле руку, од

Београд је био велика граница ‒ између царстава и страна света. Да би се прелазило преко тих граница, морали су се поштовати многи закони. Не зна се кад је то било, давно и давно, кад је један велики цар у Београду поставио вагу за мерење добра и зла. Тег је

Вјештица се зове жена која (по приповијеткама народнијем) има у себи какав ђаволски дух, који у сну из ње изађе и створи се у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу; кад нађе човјека где спава, а она га удари

Сви ми живимо од снага које носимо у себи или стичемо уз пут, од стварних добара и вредности којима располажемо и које можемо у сваком тренутку да уложимо у живот и да супротставимо свету око себе, а понекад и од неразумљивог случаја који, уз велике напоре и тешке штете духа

Овај израз потиче из Светог писма. У Старом завјету, у Књизи изласка, на месту где се говори о ослобађању Јевреја из египатског сужањства, има и следећи детаљ: Пошто се јавио Мојсију у виду пламтећег грма и наредио му да се изује јер стоји на светој земљи, Господ Бог најављује избављење