Свети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији, Индији и Јерменији, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. У нашем народу га зову Вратолома, па се тог дана брани деци да се пењу по дрвећу, „да не

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А –  Аманет. Реч турског порекла која је ушла у употребу у српски језик као реч која означава наслеђе будућим генерацијама, све оно што остаје од претходних генерација као богатство српског народа. Б – Борба. Као кључна реч напора свакога од нас да у свом домену остави

По завршетку рата Геца Кон се враћа са још више елана и наставља свој посао најбоље што је умео. До 1924. године живеће са својом породицом у Улици краља Петра бр. 24, а колико је његов живот постајао богат и разноврсан говори податак да је исте те 1924. године Геца

Епископ Вермадоаски, после великих овоземаљских дела, упокојио се у Господу 560. године. За њега се верује да је заштитник трговаца, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. Данас почиње годишње доба лето, по астрономском рачунању. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Негдје у трави, поред сарајевског аеродрома, стоји нишан Мухамеда Мехмедбашића. Мало Сарајлија, а камоли осталих, зна ко је он и гдје је сахрањен. Прости столар из Стоца, заборављен од свих, био је једно од имена које се са славом проносило послије Видовдана 1914. године. Рођен је 1886. године од оца

Караматина кућа у истоименој улици у Земуну једна је од најстаријих и најлепших у том делу града. Подигао ју је земунски трговац Кузман Јовановић, давне 1764. године. Димитрије, родоначелник лозе Родоначелник породице Карамата, Димитрије, доселио се у Земун из Катранице у Егејској Македонији (сада Пирги у Грчкој), заједно са братом

Језик који није утемељен у пјесничком искуству не може преживјети дуже од једног нараштаја, нити се трајније одржати државним актима и ферманима. Вук Караџић је стога добро знао да његов посао архивирања нашег усменог насљеђа, као и укупан реформаторски подухват у пољу језика и правописа, не би досегао тако блистав

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила Светом и преподобном Јовану Стјеничком. Подвизавао се у пећинама близу манастира Стјеник, који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.