Đurđevak (đurđica, đurđevac) je cvet Svetog Đorđa i cvet proleća i rađanja života. Ima izuzetno lepe bele mirisne cvetove, koji se sastoje od šest visećih latica, koje podsećaju na zvončić. Cveta u maju i sa ostalim đurđevdanskim cvećem, travama i vrbovim granama plete se u venčiće, kojima se kite domovi

Rekao je da je došao s neba. A ljudi su jedino još od neba očekivali pomoć i spasenje. Rekao je da je On svetlost sveta. A ljudi su grcali u tami i robovali knezu tame. Rekao je još da je On vrata. A ljudi su vekovima pipali po lavirintu života

Ljubičica je vesnik proleća. Poreklom je iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim svojstvima bila je omiljena još u staroj Grčkoj i Rimu. Cvetovi ljubičice su najčešće ljubičasti, ali ima i onih sa svetloplavim, roze i belim laticama. U prirodi se

Nafora je hleb koji se vernicima deli na kraju liturgije. To je podsećanje na prve hrišćanske večere ljubavi, agape, gde se zajedno obedovalo, pevale se crkvene pesme, vodili pobožni razgovori i delila milostinja. Nafora se uzima na sledeći način: Tiho, u redu, prilazimo sveštenom licu koje je deli. Kada dođemo

Golub se često pominje u Svetom pismu. Odlikuje se čistotom, nezlobivošću i time što se ne suprotstavlja svojim neprijateljima. Kod golubova postoji još jedna zanimljiva osobina ‒ privrženost između jedinki. Ako jedan golub ugine, ostali ga oplakuju tužnim gugutanjem. U Svetom pismu se često pominje golubinja nežnost, čistota i ljubav.

Bosiljak je jednogodišnja biljka sa sitnim raznobojnim cvetovima (beli, ružičasti, purpurni), koji imaju lep i ugodan miris. U našem narodu bosiljak je omiljeno cveće, pa se često pominje i u narodnoj poeziji. Suvu kiticu bosiljka sveštenik koristi kad sveti vodicu i njom kropi ukućane. Bosiljak i njegov prijatni miris simvolišu

Džeferdar je duga puška koja se punila nabijanjem baruta u cev. Koristili su je hajduci i uskoci u borbama protiv Turaka. Ova puška je opevana u našim epskim pesmama kao simvol junaštva i borbe za slobodu. Najlepši je opis dao Njegoš u Gorskom vijencu, u sceni gde veliki junak Vuk

Reke, potoci, vodeni tokovi koji presecaju ravnice, brazdaju brda, od pamtiveka su u narodnoj svesti prihvatani sa strahopoštovanjem. Vodu koja izvire iz dubine zemlje, koja u brzom ili sporom toku protiče, arhaični predak je doživljavao kao pridošlicu sa onog drugog, paralelno postojećeg sveta, sveta mrtvih i sveta demonskih bića. Doživljavajući

[…] ‒ Međutim ‒ nastavi on razdragano ‒ manimo se toga i radujmo se našoj krepkoj devojci u Haleu, koja nas muškim duhom uvodi u srpski svet. Te su pesme izvrsne! Neke između njih mogu se staviti uz Pesmu nad pesmama, a to već nešto znači. Dovršio sam članak o

Kao predmet sa prestola, za „blagosiljanje naroda bez koga ne može biti ni jedna liturgijska radnja ni obred”, Lazar Mirković navodi ručni krst. Vernici ga celivaju, a na svetom prestolu stoji pored jevanđelja i prestonog krsta. U pojedine krstove ovog tipa stavljane su svete čestice, pa je on istovremeno bio