Jedna od atraktivnijih beogradskih kafana na kraju 19. veka. Nalazila se u Terazijskom kvartu. Zna se i podatak da je 1897. njen zakupac bio mehandžija Jovan Pavlović. Kafanu, ili kako je zapisano ‒ „gostionicu sa kafanom”, podigao je Đorđe Pašona posle razdruživanja sa svojim bratom Janjom, s kojim je u

Bio jedan čobanin u dalekim brdima, iza visokih planina. Živeo je celog veka u kući od brvana, pokrivenoj slamom. Na ognjištu vatra i verige, s grede vise grozdovi čađi. Čuvao je ovce i goveda, izdizao s njima na planinu, gradio štapove i svirale, zimi tesao kosišta i grabulje. I stalno

Turci su pokorili Crnu Goru krajem XV veka. Od kraja XVII veka počeo je, međutim, u Crnoj Gori, pod upravom crnogorskih vladika, sistematski rad na emancipaciji od turske vlasti. U početku su se Crnogorci u tome radu oslanjali na Mletačku republiku, koja je zbog svojih teritorija u primorju bila gotovo

Na mahove jasno vidim prostrana područja svetlih ljudskih osobina i odnosa koja, ne samo što nisu obrađena u onom što sam ja u životu napisao nego su slabije i ređe posećivana od naših pisaca uopšte. Područja velike, strpljive i nesebične ljubavi. Područja prijateljstva, drugarstva koje ne broji žrtve i ne

Uoči Mišarske bitke, beše ratni dogovor. Starešine vele: ‒ Da se zatvorimo u šanac, šanac da utvrdimo dobro, pa tu na topove i puške da dočekamo Turke. I kad im ratnike pobijemo, onda da gledamo da jurišamo u njih. ‒ I to je dobro ‒ Đorđe će ‒ ali će

[…] Turci na koje je Marko jurišao morali su se osećati kao da se planinski hrast sručuje na njih. Rekao sam vam da je u to vreme Crna Gora pripadala islamu: srpske čete bile su još malobrojne da bi obrezanima otvoreno osporile posedovanje Čerangore, te Crne planine po kojoj zemlja

I kad je imao iznajmljen stan, Tin Ujević je radije, posle prebdevene noći, odspavao na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekoga ispod klupe. – Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa Vama? – Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca. Izvor: Anegdote o srpskim piscima

Po popisu kafana, meana i bašta Uprave varoši Beograda iz 1860. zakupac kafane bio je Dragutin Karlovanski. U istom dokumentu se konstatuje i da je otvorena 1858. bez dozvole. Imala je i tri osobe, kuhinju i podrum. Kako je napisano ‒ „stoji na samoj vodi Save”. Pored nje se prodavala