Dragi naši pratioci, Želim da vas obavestim da Fondacija prekida aktivnosti na neodređeno vreme. Razlog je jednostavan: posle praktično 6 godina rada više nismo mogli da finansiramo aktivnosti Fondacije. Fondacija je imala priličan broj aktivnosti, sem portala na kome ste mogli 6 godina da čitate o ljudima i događajima koji

Na relativno malom prostoru između Stalaća i Ražnja (mesta na 184 km auto-puta Beograd–Niš), na padinama Mojsinjskih planina i Poslonske planine, nalazi se veći broj crkava i manastira. Označeni kao Mala srpska Sveta Gora, ovi objekti čine jednu od retkih skupina koja je nekada bila mnogo brojnija. Danas je očuvano

Branku Ćopiću poklanja knjigu Vuk i zvono, tu povest o „zatočenicima i još nekim ljudima. Piše: „I vuka i zvono, i oganj i zatočenike, Branku Ćopiću u znak prijateljstva i ceneći postojanost.” Zabrinuo se krajem 1963. kada je osetio jake bolove u desnom bubregu – „pun kamenja, valjda neke uspomene

Manastir u naselju Banja Pribojska, 29 km severozapadno od Nove Varoši, kraj puta za Priboj. Posvećen je Sv. Nikoli Dabarskom. Nije poznato kada je osnovan, ali je postojao u XII v. u Studeničkom tipiku iz 1207. Do 1215. zabeleženo je da je u izboru studeničkog igumana učestvovao starešina Manastira Sv.

Na predstavljanju knjige izabranih priča Radovana Belog Markovića u SKZ, gde su se našli i Antonije Isaković i Mihajlo Pantić, Milisav Savić, kada je na njega došao red, napravio je jedan od svojih čuvenih lapsusa: – To što je Radovan Beli Marković objavljivao retko ne znači da je pisao dobro.

Avala se zove po vilama. Kad je bio Potop, Avala je bila ostrvo. Sve vile su se skupile na vrhu Avale, pa su odande pomagale ljudima koji bi do njih doplivali. Nekome ruku, nekome krpu platna, nekome pramen kose. Tako su se i ljudi spasili. Kome su pružile ruku, od

Beograd je bio velika granica ‒ između carstava i strana sveta. Da bi se prelazilo preko tih granica, morali su se poštovati mnogi zakoni. Ne zna se kad je to bilo, davno i davno, kad je jedan veliki car u Beogradu postavio vagu za merenje dobra i zla. Teg je

Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnijem) ima u sebi kakav đavolski duh, koji u snu iz nje izađe i stvori se u lepira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu djecu; kad nađe čovjeka gde spava, a ona ga udari

Svi mi živimo od snaga koje nosimo u sebi ili stičemo uz put, od stvarnih dobara i vrednosti kojima raspolažemo i koje možemo u svakom trenutku da uložimo u život i da suprotstavimo svetu oko sebe, a ponekad i od nerazumljivog slučaja koji, uz velike napore i teške štete duha

Ovaj izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavjetu, u Knjizi izlaska, na mestu gde se govori o oslobađanju Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj: Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma i naredio mu da se izuje jer stoji na svetoj zemlji, Gospod Bog najavljuje izbavljenje