FOTO: Vikipedija

ĐURĐEVAK

Đurđevak (đurđica, đurđevac) je cvet Svetog Đorđa i cvet proleća i rađanja života. Ima izuzetno lepe bele mirisne cvetove, koji se sastoje od šest visećih latica, koje podsećaju na zvončić. Cveta u maju i sa ostalim đurđevdanskim cvećem, travama i vrbovim granama plete se u venčiće, kojima se kite domovi


0
Screenshot_1

Sveti vladika Nikolaj: REČI GOSPODNJE

Rekao je da je došao s neba. A ljudi su jedino još od neba očekivali pomoć i spasenje. Rekao je da je On svetlost sveta. A ljudi su grcali u tami i robovali knezu tame. Rekao je još da je On vrata. A ljudi su vekovima pipali po lavirintu života


0
FOTO: Vikipedija

LJUBIČICA

Ljubičica je vesnik proleća. Poreklom je iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim svojstvima bila je omiljena još u staroj Grčkoj i Rimu. Cvetovi ljubičice su najčešće ljubičasti, ali ima i onih sa svetloplavim, roze i belim laticama. U prirodi se


0
FOTO: Vikipedija

NAFORA

Nafora je hleb koji se vernicima deli na kraju liturgije. To je podsećanje na prve hrišćanske večere ljubavi, agape, gde se zajedno obedovalo, pevale se crkvene pesme, vodili pobožni razgovori i delila milostinja. Nafora se uzima na sledeći način: Tiho, u redu, prilazimo sveštenom licu koje je deli. Kada dođemo


0
Columba_livia

GOLUB: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi”

Golub se često pominje u Svetom pismu. Odlikuje se čistotom, nezlobivošću i time što se ne suprotstavlja svojim neprijateljima. Kod golubova postoji još jedna zanimljiva osobina ‒ privrženost između jedinki. Ako jedan golub ugine, ostali ga oplakuju tužnim gugutanjem. U Svetom pismu se često pominje golubinja nežnost, čistota i ljubav.


0
Screenshot_1

BOSILJAK

Bosiljak je jednogodišnja biljka sa sitnim raznobojnim cvetovima (beli, ružičasti, purpurni), koji imaju lep i ugodan miris. U našem narodu bosiljak je omiljeno cveće, pa se često pominje i u narodnoj poeziji. Suvu kiticu bosiljka sveštenik koristi kad sveti vodicu i njom kropi ukućane. Bosiljak i njegov prijatni miris simvolišu


0
Dzeferdar

DŽEFERDAR

Džeferdar je duga puška koja se punila nabijanjem baruta u cev. Koristili su je hajduci i uskoci u borbama protiv Turaka. Ova puška je opevana u našim epskim pesmama kao simvol junaštva i borbe za slobodu. Najlepši je opis dao Njegoš u Gorskom vijencu, u sceni gde veliki junak Vuk


0
water-3887312_1280

Životvorni činioci u verovanju naših predaka: VODA

Reke, potoci, vodeni tokovi koji presecaju ravnice, brazdaju brda, od pamtiveka su u narodnoj svesti prihvatani sa strahopoštovanjem. Vodu koja izvire iz dubine zemlje, koja u brzom ili sporom toku protiče, arhaični predak je doživljavao kao pridošlicu sa onog drugog, paralelno postojećeg sveta, sveta mrtvih i sveta demonskih bića. Doživljavajući


0
800px-Goethe_(Stieler_1828)

Jovan Peter Ekerman: SA GETEOM O SRPSKIM PESMAMA (1825)

[…] ‒ Međutim ‒ nastavi on razdragano ‒ manimo se toga i radujmo se našoj krepkoj devojci u Haleu, koja nas muškim duhom uvodi u srpski svet. Te su pesme izvrsne! Neke između njih mogu se staviti uz Pesmu nad pesmama, a to već nešto znači. Dovršio sam članak o


0
Screenshot_1

RUČNI KRSTOVI

Kao predmet sa prestola, za „blagosiljanje naroda bez koga ne može biti ni jedna liturgijska radnja ni obred”, Lazar Mirković navodi ručni krst. Vernici ga celivaju, a na svetom prestolu stoji pored jevanđelja i prestonog krsta. U pojedine krstove ovog tipa stavljane su svete čestice, pa je on istovremeno bio


0
PODELITE

Home