[…] Srpska istorija je dala lik Svetog kneza Lazara, koji je ubijen u bici na Kosovu 1389, u borbi protiv turskog zavojevača. U tekstu koji je monahinja Jefimija izvezla srebrnim i zlatnim nitima na pokrovu od crvenog satena, Lazar je predstavljen kao mučenik koji se žrtvovao za svoju zemlju i

G. Sibe Miličić je jedna od vrlo poznatih beogradskih ličnosti. Oni koji imaju tu slabost (ili vrlinu) da pre ručka učine svoju malu šetnju korzom, od Akademije do Moskve, mogu skoro uvek sresti visoku i snažnu priliku našeg pesnika, nasmejanu, glatko izbrijanu, malo namaknutog šešira na oči, kako se ruku

O sinu i nasledniku Vukašinovom, kralju Marku, proslavljenom junaku srpskih narodnih pesama – Kraljeviću Marku – nema skoro nikakvih savremenih podataka. Odrastao u doba moći i slave srpske države, Marko je dočekao njene poraze i rasulo. O Marku se zna samo toliko da je bio nesrećan u bračnom životu. Prvu

Za opkladu Tin Ujević, vezanih očiju, proba razna vina i po ukusu pogađa koje je koje. – Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. – Sićevačko! Lanjsko. Troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka… – Smederevsko, ovogodišnje, kaže kod treće probe, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu. Donose mu četvrtu

Istorijski izvori nemaju skoro nikakvih podataka o Vukašinovoj ličnosti. Po onome što se zna o njegovom radu, izgleda da je bio čovek od akcije i da je dobro i realno gledao na stvari. Veran saradnik Dušanu do smrti, Vukašin je ostao veran i njegovom sinu i nasledniku, dok nije došao

Tamo dole, izgleda, pevaju. Tamo dole je i razoreni most, grozno, dušmanski presečen po polovini. Ne treba mu da se okrene (i ne bi se ni za šta na svetu okrenuo) pa da vidi ceo prizor: pri samom dnu glatko odsečen stub, kao džinovsko deblo, i raznesen u hiljadu komada

[…] Ljubav i herojstvo, glavni predmeti sve poezije, najpopularniji su i među Slovenima. No jedna od osobenosti njihove poezije jeste da se ova dva predmeta drže većma odvojeno nego što je to kod drugih naroda. […] No topla i nežna srca slovenskih žena ipak nalaze načina da zadovolje tu prirodnu

Neko u kafani priča kako je slavni ruski pisac Turgenjev jednom rekao da ljubav i glad gone čoveka na velike podvige. – E to se ne odnosi na našeg Čiča Iliju – kaže Stevan Sremac. – Zašto? – upita neko sa strane. – Pa zato što našeg dragog Čiča Iliju

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi, zamišljali (predstavljali) sasvim konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur, onako kako je to zamišljeno još u religijama indoevropskih naroda. Ono što se o suncu kaže u srpskim zagonetkama nije uvek samo produkt (pesničke) mašte, nego su često preostale

Nekoliko dana posle neke tribine, na kojoj su, između ostalih, govorili Matija Bećković i Ratko Adamović, Adamović veli Matiji: – Jedino su tebe i mene novinari citirali. – Mora da su išli azbučnim redom – odgovara mu Matija. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str.