На данашњи дан, 13. новембра 1886. године, краљ Милан је у Нишу обнародовао установљење Српске краљевске академије.

У априлу следеће године именовао је шеснаест првих академика, и тада су формирана четири одељења Академије, са по четири члана, док је први председник постао Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

Оно је настало на основама Српског ученог друштва, суспендованог маја 1886. године, затим поново отвореног лета 1887, те коначно спојеног са Српском краљевском академијом 1892. године.

Тако устројена и под тим именом Академија је функционисала све до 1947. године, када је сходно промени државног уређења после Другог светског рата, промењен и назив у Српска академија наука, да би данашњи назив понела 1960. године, и три године касније се сместила у зграду у Кнез Михаиловој улици где се и сада налази.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године рођен је владика и владар Црне Горе, и један од највећих српских књижевника, Петар II Петровић Његош;
1871. године рођен је будући оснивач, власник и главни уредник Политике Владислав Рибникар;
1899. године умро је графичар, сликар и један од првих српских фотографа Анастас Јовановић;
1956. године умро је историчар уметности, археолог и академик Владимир Петковић;
1986. године умро је књижевник и професор Димитрије Вученов;
1998. године умро је књижевник Слободан Џунић.