На данашњи дан, 30. марта 1899. године у Београду је умро теолог и писац Светолик Ранковић.

Рођен је 19. децембра 1863. године у Великој Моштаници, и након ниже гимназије и богословије које је завршио у Београду, отишао је у Кијев на Духовну академију, где се упознао са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе. По повратку у Србију, био је наставник веронауке у Крагујевцу, Нишу и Београду, и професор богословије у Београду.

На његово књижевно стваралаштво највише су утицали руски писци, првенствено Толстој и Достојевски, а писао је приповетке и романе.

Био је последњи српски реалиста који је верно и са много детаља описивао сеоски живот, истовремено запажајући промене у њему и настојећи да истакне оне негативне појаве које је примећивао, попут корупције, хајдучије и све веће моралне и духовне посрнулости.

Нека од његових најзначајнијих дела су приповетке Јесење слике и Слике из живота и романи Горски цар, Сеоска учитељица и Порушени идеали.

Светолик Ранковић је оболео 1897. године од туберкулозе и преминуо млад, са непуних тридесет шест година, а његово име данас носе улице у многим нашим градовима, као и oсновна школа у Аранђеловцу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1912. године умро је песник и публициста Осман Ђикић;
1981. године умро је правник и градоначелник Београда Нинко Петровић;
2005. године умро је редитељ, писац и глумац Мирослав Беловић.