На данашњи дан, 20. августа 1994. године у Паризу је умро редитељ Александар Петровић.

Рођен је такође у Паризу, 14. јануара 1929. године, а студије режије je започео 1947. године на Филмској aкадемији у Прагу, али је већ наредне године, услед погоршања односа између Југославије и СССР-а, био приморан да их прекине.

Завршио је потом Историју уметности на београдском филозофском факултету, а упоредо је радио на филму, прво као асистент режије, а затим и као режисер и сценариста.

Први документарни филм по сопственом сценарију био му је Лет над мочваром, из 1957. године, који је био приказан у Кану, а од наредне године, након филма Једини излаз, који је снимио са Вицком Распором, почео је искључиво да режира филмове у којима је он био комплетан аутор.

Године 1961. је снимио свој први дугометражни играни филм, Двоје, који обележава почетак модерног југословенског филма, а следеће године постао је и професор режије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

До 1973. године је снимио још седам филмова, мећу којима су: Три, који је добио многобројне награде у земљи и свету, попут три Златне арене у Пули, награде у Карловим Варима, а био је и у селекцији за Оскара за најбољи страни филм 1966. године; Скупљачи перја, који је такође добио неколико пулских Златних арена, те Специјалну награду у Кану, као и номинације за Оскара за најбољи страни филм и Златни глобус; и Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета“. Године 1972. је снимио филм по Булгаковом ремек-делу, Мајстор и Маргарита, који је вишеструко награђен: у Пули, на фестивалу у Венецији, као и на другим фестивалима у свету, а у Француској бива проглашен за други најбољи филм те године.

Ипак, у Југославији је овај филм проглашен антикомунистичким, због чега је редитељ пао у немилост тадашње власти и искључен са катедре професора филмске режије на београдској Академији за филм, позориште, радио и телевизију, забрањено му је снимање, те је био принуђен да напусти земљу.

Наредних година је писао сценарије за неке филмове и режирао филм по роману немачког нобеловца Хајнрика Бела, Групни портрет са дамом, који је био приказан у Кану, номинован за Златну палму и награђен у Немачкој.

Крајем седамдесетих година је радио у Београду позоришне представе и то Мајстор и Маргарита у Народном позоришту, и Псеће срце у Атељеу 212, а 1981. године Авала филм одлучује да сними Бановић Страхињу по његовом сценарију, али у режији Ватрослава Мимице.

Крајем осамдесетих година је почео снимање филма о коме је дуго маштао, Сеобе, по чувеном роману Милоша Црњанског, а упоредо је требало да се снима и телевизијска серија, али све није завршено како се аутор надао.

Александар Петровић је био председник Удружења филмских радника, један од оснивача и члан Европске академије за филм и телевизију, један од оснивача и председник ФЕСТ-а, а иза себе је поред филмова оставио и књиге, те бројне текстове из области филма, књижевности и уметности уопште.

Овај велики редитељ је преминуо у болници у Паризу и сахрањен је на париском гробљу Пер Лашез, а од 1995. године главна награда Фестивала ауторског филма у Београду носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године пуштена је у рад прва железничка пруга на територији Србије и повезивала је Белу Цркву са румунским делом Баната, а коришћена је коњска вуча;?
1877. године рођен је књижевни критичар и академик Јован Скерлић;
1922. године рођен је архитекта, политичар и академик Богдан Богдановић;
1929. године рођен је глумац Миодраг Радовановић Мргуд;
1933. године рођен је глумац Предраг Прежа Милинковић;
1941. године рођен је политичар Слободан Милошевић;
1943. године рођен је глумац  Драган Николић;
1950. године умро је византолог Драгутин Анастасијевић;
1978. године умро је писац Миодраг Борисављевић;
2004. године умро је један од најпознатијих српских наивних сликара Сава Стојков.