На данашњи дан, 16. маја 1890. године у Београду је умро књижевник Стеван Владислав Каћански.

Рођен је 1. јануара 1829. године у данашњем Србобрану, где је и започео своје школовање. Након гимназије у Сремским Карловцима и Сегедину, кратко је студирао Филозофски факултет у Пешти, те потом уписао права у Јегри и завршио их у Загребу.

Студије је прекинуо 1848. године да би учествовао у револуцији у Мађарској, током које се поред учествовања на Мајској скупштини и у борбама, истакао и писањем патриотских песама.

Од 1857. године је живео у Србији, учествовао у политичком животу, радио као профеор у гимназијама и наставио да пише и објављује песме под псеудонимом Стари Бард.

Као велики патриота је учествовао и у сукобима после догађаја на Чукур-чесми и у Српско-турском рату 1876-1877. године. Био је такође покретач листа Велика Србија, један од оснивача Друштва Свети Сава и члан Друштва српске словесности.

Стеван Владислав Каћански је уз све почасти првобитно сахрањен на Ташмајданском гробљу, одакле су му посмрти остаци потом пренети на новоизграђено Ново гробље и сахрањени у Алеји великана, где се и данас налазе.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1898. године рођен је књижевник и дипломата Растко Петровић;
1898. године рођена је песникиња и академик Десанка Максимовић;
1931. године рођен је фудбалер и тренер Вујадин Бошков;
1972. године свечано је пуштен у рад хидроенергетски и пловидбени систем Ђердап;
1918. године умро је математичар, профеор и академик Богољуб Станковић.