На данашњи дан, 16. августа 1921. године у Београду је умро краљ Петар I Карађорђевић.

Син кнеза Александра Карађорђевића и Карађорђев унук, рођен је 11. јула 1844. године у Београду, а на престо је ступио после Мајског преврата 1903. године. Школовао се у Србији, Швајцарској и Француској, где је похађао Војну академију у Сен Сиру и Вишу војну академију у Мецу. Учествовао је у Легији странаца у француско-пруском рату 1870–1871. године као француски официр. Био је заробљен од стране Немаца, али је успео да побегне. За изузетну храброст одликован је Орденом Легије части, поставши тако једини европски владар који је то одличје завредио на бојном пољу.

По избијању босанско-херцеговачког устанка 1875. године, дошао је у Босну и под именом Петaр Мркоњић учествовао у борбама, командовао једним устаничким одредом и предводио неколико напада на Турке.  У Црној Гори се 1883. године оженио  Зорком, ћерком кнеза Николе Петровића.

После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је изабрала за краља.

Одгајан на идејама политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција, и као човек који је превео спис О слободи, филозофа Џона Стјуарта Мила, краљ Петар је та начела покушао да примени у Србији и тако омогући бржи развој земље. Поред развоја трговине и занатства, долази и до успона индустрије. Страни капитал, првенствено аустроугарски и француски, продире знатно брже, а захваљујући ширењу железнице и речног саобраћаја Србија се све више укључује у европску привреду. Унапређен је систем просвете и културе, основан Београдски универзитет, а штампа је достигла ниво слободе какав није имала никада ни пре ни после тога.

У то време јача и идеја југословенства, а Србија преузима улогу Пијемонта. Долази до све чешћих сукоба са Аустроугарском, нарочито након Aнексије Босне и Херцеговине. Србија се везује за силе Тројног споразума (Русија, Француска и Енглеска) и склапа Балкански савез са Црном Гором, Бугарском и Грчком ради коначног ослобођења од Турака.

Током балканских ратова краљ Петар је био врховни командант, но пред избијање Првог светског рата вршење краљевске власти је пренео на сина, престолонаследника Александра, који је као регент владао Србијом, а потом и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца до смрти свог оца 1921. године. Иако стар и болестан, краљ Петар се са војском и народом повлачио преко Албаније и обилазио војнике на фронту. Добио је атрибут „Ослободилацˮ, а у народу је уживао велико поштовање и остао познат као „чика Пераˮ, док су Французи за њега говорили „Његово величанство свети старацˮ.

Краљ Петар није присуствовао проглашењу Краљевине СХС, јер се тада налазио у Грчкој на лечењу, а након што је преминуо, сахрањен је у својој задужбини, Цркви светог Ђорђа на Опленцу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1717. године аустријска војска је, предвођена принцом Еугеном Савојским, победом над Турцима заузела Београд;
1878. године рођен је композитор и педагог Исидор Бајић;
1899. године 1899. године рођен је књижевник Раде Драинац;
1914. године почела је Церска битка;
1984. године умро је песник, писац и новинар Душко Радовић.