На данашњи дан, 28. маја 1944. године у Београду је умро етнолог, историчар и професор Тихомир Ђорђевић. Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу, школовао се у Алексинцу, Нишу и Великој школи у Београду, а студирао је и у Бечу и Минхену, где је 1902. године докторирао. Радио је прво као наставник у Гимназији и Учитељској школи у Алексинцу, где је покренуо и уређивао етнолошко-фолклористички часопис „Караџић“, а потом као професор на београдском Универзитету. Био је члан Српске краљевске академије, једно време председник Просветног савета Краљевине Југославије и на челу „Српске књижевне задруге“. Ђорђевићев научни опус обухвата више од седам стотина радова. Бавио се како анализом народног живота Срба и других народа у Србији, тако и читавог Балкана, а и први је наш научник који је указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Нека од његових најзначајнијих дела су „Наш народни живот“, „Из Србије Кнеза Милоша“, „Србија пре сто година“ и друга.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1879. године рођен је научник Милутин Миланковић;
1934. године рођен је водитељ и новинар Милоје Мића Орловић,
1976. године, након 23 године изградње, свечано је отворена пруга Београд-Бар;
2004. године умро је академски сликар Милош Гвозденовић.