Била седељка код Стевана Сремца, па се разговарало о нечитљивим рукоиписима књижевника.

Сремац признаде да има лош рукопис и да га уредници псују јер типографи тешко одгонетају његово писање.

Поводом тога неко добаци да и један тадашњи критичар има врло нечитак рукопис.

– Е, пријатељу, то је тачно – рече Сремац – али ипак постоји извесна разлика између мога и његовог рукописа. Оно што критичар напише остаје нечитко и кад се штампа!

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 21.