На плажи две старије госпође посматрају Стевана Раичковића. После неког времена једна се одважи да га упита:

– Извините, господине, да нисте Ви Стеван Раичковић?

– Јесам – одговори Стеван, на шта му оне кажу да су његове другарице из основне школе.

Раичковићу је требало доста времена да се сети. Проведу они неко време присећајући се младости и других ђака и, негде кад су се већ растајали, опет ће она која му је прва пришла:

– Је ли, бога ти, Стеване, ти си оно нешто писао песме у основној школи, би ли после ишта од тога?

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 83.