СКАЛА

(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)

А–Ш

Проф. др Рајна Драгићевић (1968) редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију и Практичну лексикографију. На Групи за српскохрватски језик и општу лингвистику дипломирала је 1991. године. Магистарски рад под називом Лексичка антонимија на материјалу Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића одбранила је 1993. г. Докторирала је на тему Творбена и семантичка анализа придева са значењем људских особина у савременом српском језику. Проф. др Рајна Драгићевић аутор је више монографија, речника, аутор и рецензент бројних школских уџбеника, аутор преко двеста стручних радова… Добитник је више признања међу којима издвајамо Награду Павле Ивић (2008) Славистичког друштва Србије за Лексикологију српског језика и Награду Стојан Новаковић за најбољи уџбеник за ниже разреде основне школе (Српски језик за 4. разред).

А – Асоцијативни речник српског језика. У осамсто речи-асоцијација на сваку задату реч садржана је слика света српског народа – и оно што смо били и путеви којима се крећемо ка будућности. Асоцијације говоре о нама више него што можемо и да наслутимо.

Б – Вук Бранковић. Средњовековни српски великаш, за кога се у српском народу већ дуже од шест векова историјски неоправдано верује да је издајник. Тешко је замислити тужнију судбину. Постоји ли начин да исправимо ову неправду?

В – Вук Стефановић Караџић. Не само као реформатор и утемељивач савременог српског језика већ као личност. Човек непојмљиве енергије, непоколебљивости која се граничила са фанатизмом, неуморни предводник снажног сампоуздања чија је крилатица била „Не да се, али ће се дати“. У времену сталног колебања и преиспитивања тако нам је потребан неки нови Вук.

Г – гордост. Једна од људских особина о чијој вредности говорници српског језика, па чак ни речници, не могу да се усагласе. Гордост је један од смртних грехова, везује се за охолост, уображеност, надменост, прекост, умишљеност, чак и бес, али и за понос, узвишеност, достојанство, самопоштовање.

Д – доброта. У једној анкети у којој сам од студената тражила да наведу прву особину које се сете, најчешће су одговорили придевом добар. На другом месту је леп. Жудимо за добротом, том тако узвишеном врлином, духовном лепотом.

Ђ – Ђердапска клисура. Прародитељка из Лепенског вира – мезолитска лепотица изузетне експресивности која носи снажну, универзалну поруку из праисторије о рађању и настављању живота.

Е – Добрица Ерић: Аутор Писма учитељу. Дирљиво сведочанство о љубави према учитељу, једној од најдубљих и најискренијих љубави у животу мислећих људи.

Ж – живот. Реч која представља најчешћу асоцијацију говорника српског језика на све задате речи у Асоцијативном речнику. Не чуди победа живота у овом речнику, јер живот увек побеђује.

З – запад. Зато што колебање између Истока и Запада већ вековима одређује српски идентитет. Асоцијације показују да за српске студенте и српски народ уопште запад представља страну света на којој Сунце залази; запад је завршетак са лошим исходом; Запад је географско и духовно средиште католичанства; развијен је, богат, модеран и отмен; прогресиван и окренут ка будућности; логичан, рационалан, материјалистички настројен; људи који живе на Западу су вредни, одговорни, поуздани, прецизни, богати, али забринути и уморни. Србија није ни на Истоку ни на Западу; Србија је разапета између Истока и Запада; Србија је спона између Истока и Запада; Србија треба да буде и на Истоку и на Западу. Србија припада Западу. Србија не припада Западу.

И – исток. За српске студенте исток је страна света на којој излази Сунце, почетак који буди наду, креативан, маштовит, уман, елоквентан; на Истоку је развијена култура и духовност; исток је географско и духовно средиште православља; исток је средиште словенске културе; исток је географски десно, а идеолошки лево. Међутим, исток је конзервативан, патријархалан и заостао, традицоналан и окренут ка прошлости. Нисмо сигурни да ли нам је место на Истоку или на Западу.

Ј – јабука. О Србији понекад размишљамо као о земљи шљива. Међутим, у српском језику има највише назива за јабуке, па је јабука прави српски симбол.

К – кућа. Један од културолошких концепата у српској култури, као и у многим другим културама. Најчешћа асоцијација српских испитаника на кућу је породица, а затим топлина, удобност, срећа, сигурност, љубав, заштићеност, слобода, смех. Има ли, онда, веће среће за нас од своје куће?

Л – лексикологија. Наука о значењу речи. Нема већег духовног богатства од оног које се вековима таложило у речима једног језика.

Љ – Љубомир Стојановић. Учитељ Александра Белића, који је имао смелости да јавно призна како га је ученик превазишао. Нема много таквих примера победе над сопственом сујетом.

М – мајка. Српске народне пословице показују да наш народ има неподељено позитиван однос само према мајци. Према свему осталом смо сумњичави, чак и према Богу.

Н – националне науке. Александар Белић је, говорећи о својим учитељима, истакао да су „они поникли у оно време када се мислило да људи од велике способности и велике снаге треба пре свега да раде на националним наукама које странци не могу као ми обрађивати.ˮ Ово треба имати на уму и данас, када се вредност научних радова мери само кроз њихово објављивање у иностранству.

Њ – њива. Једна од честих асоцијација у Асоцијативном речнику српског језика. Неким испитаницима њива је била прва асоцијација на задате речи живот и родољуб. Њива као симбол живота и опстанка.

О – обнадеждити: „Будите, Господине, обнадеждени да ја хоћу свагда Ваш покорни слуга остати.ˮ Реченица из једног славеносрпског речника из 1793. године. Успомена на, нажалост, заборављени језик и културу српског народа у јужној Угарској, после Велике сеобе.

П – прошлост Војводине. На романтичан начин прошлост Војводине сачувана је у дворцима Дунђерских у Бечеју и Кулпину, Каштелу Ечка, Владичанском дворцу у Вршцу и многим другим.

Р – речници. Књиге над књигама.

С – слобода. Испитивање асоцијација говорника српског језика показује да се схватање слободе мења и развија током живота.  Деца у узрасном добу између 7 и 14 година слободу доживљавају као стање физичке слободе, када човек није заробљен, није у затвору нити је нечији роб. Студентска популација слободу схвата, пре свега, као стање личне слободе у друштву у којем ће моћи да раде све што пожеле. Занимљиво је  како свест о слободи расте заједно с нама од физичке ка духовној слободи, од видљиве ка невидљивој, од скидања ланаца до лебдења у безваздушном простору.

Т – Текериш. Споменик посвећен Церској бици, одакле се види родна кућа мог оца, од најранијег детињства оставља посебно снажан утисак на мене као подсећање на преплитање болне породичне и наше заједничке прошлости.

Ћ – Ћирило и Методије. Словенски апостоли. Творци старословенског језика, првог књижевног језика Словена. Зачетници величанствене словенске културе која се расцеветава већ дванаест векова. Својим великим делом помажу нам да се сећањем на њих очува словенски идентитет који је стално на удару свих осталих моћних регионалних и верских идентитета.

У – увели сунцокрети на сликама Ратка Лалића. Уче нас лепоти несавршеног, реалног, природног, скврченог и потамнелог, спарушеног и савијеног. Ту лепоту не може да засени некадашња савршена лепота расцветалог сунцокрета са главом подигнутом према Сунцу.

Ф – фреске манастира Сопоћани. Нестварно лепе, другачије, врхунске.

Х – храст. Вероватно најпоштованије дрво у словенској народној култури, везано с богом-громовником, које симболизује снагу, чврстину и мушко начело. Најранија сведочанства о поштовању храста код Словена односе се на X–XII век (према Речнику словенске митологије).

Ц – Јован Цвијић. Од овог великог географа и анторполога сазнајемо најобјективније, понекад најболније оцене о нама самима.

Ч – човек. Човек и Бог су најфреквентније именице у Вуковим пословицама. Конкретно и апстрактно, физичко и духовно, постојеће и непостојеће, овде и тамо, горе и доле.

Џ – џеп. У тајанственим, споља невидљивим дубинама својих џепова кријемо од света оно што је несумњиво наше и што нам је важно: дирати у нечији џеп, имати некога у џепу, испразнити некоме џепове, познавати као свој џеп, ударити некога по џепу. Према џепу се симболички опходимо скоро као према срцу.

Ш – Aлекса Шантић. Остајте овдје.

ПРИРЕДИЛА: Сања Вуковић, Фондација Српски легат

НАПОМЕНА О УСЛОВИМА КОРИШЋЕЊА

Фондација Српски легат има ауторска права на све садржаје (текстуалне, визуелне и аудио материјале, базе података, програмерски код и остало). У случају неовлашћеног коришћења било ког дела портала, без претходне дозволе носиоца ауторских права Фондација Српски легат ће у циљу њихове заштите користити сва средства предвиђена законом и другим позитивним правним прописима Републике Србије.

Под неовлашћеним коришћењем подразумева се свако копирање, преношење, умножавање или дистрибуција текста (његовог дела или у целини), фотографија, слика, података, дизајна и слично, у писаном, дигиталном или било ком другом облику, без претходно добијене изричите сагласности Фондације Српски легат.