СКАЛА

(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)

А–Ш

Писац Весна Капор уредник је књижевног програма у Студентског културном центру у Београду. До сада је објавила књиге: „Три самоћеˮ, „По сећању се хода као по месечиниˮ, „Као што и вама желимˮ. Добитник је значајних награда и признања: Награда Задужбине Милоша Црњанског, „Лаза Костићˮ и „Кондир Косовке Девојкеˮ јер су у њеној поетској прози препознате „интимне теме и одјеци колективне историјске судбинеˮ.

А – Aз. Прво слово старословенске  азбуке, „азˮ као јесам, као бити, али у једној димензији свепрожимања са Вишњим.

Б – Божић. Дан велике радости, цео пртљаг сећања на детињство. Благовести, дан на који су рођени моји родитељи, дан од кога у мом сећању свет-природа почиње да светли.

В – Винавер и његови Ратни другови. Ко није читао, на губитку је.

Г – Горски вијенац. Место свих наших истина, и спотицања.

Д – Десанка Максимовић, која нас је задужила да ничим другим но књигом  Тражим помиловање. Двери, реч са више слојева значења, као пролаз између световног и непојамног, жуђеног, несазнатљивог.

Ђ – Ђурђевдан. Девојачка слава, радост пролећа и начин преношења традиције у време забране обележавања верских радости.

Е – Е, мој друшкане, е мој брате… Обећава увек добру причу.

Ж – Житија. Непрочитане и заборављене наше куће; а опет и жива вода као вечно обнављање.

З – Завет. Важна и велика реч; заборављена. Завет Косовски.

И – Идвор, па Пупин. Извор.

Ј – Јован Јовановић Змај. Радост свих наших кућа и одрастања.

К – Кајмакчалан. Као опомена, и снага, као вера у себе. Качамак. Крајпуташи.

Л – Ливаде; лећи у траву и ћутати; ко то може, он и разуме много.

Љ – Љубомир Ненадовић. Писма из Италије; једноставне а ненадмашне слике и приче. Људи говоре Растка Петровића, путоказ да су све људске приче свуда исте.

М – Мајка, мат, мати, мајчица, као сигурност и као снага.

Н – Невесиње. Једно од оних места где се небо и земља дотичу. Немањићи.

Њ – Његош, као сведржитељ и тражитељ смисла; Његошева Луча микоркозма.

О – Отац. Отаџбина Ђуре Јакшића; осећај припадања.

П – Породица. Праскозорје Једра свежа реч, подсећа на почетак свега. Петровићи – Надежда и Растко.

Р – Рузмарин, кога су пуне  наше песме. Радоје Домановић, још непревазиђен.

С – Србија, увек и заувек; и, нажалост, сеобе, изнова, увек и заувек. Свети Сава као путоказ, као залог, као утеха, као вечност. Страдање, наше, страшно (Јасеновац, Јадовно, Пребиловци…).

Т – Тиховање, коме би с времена на време ваљало тежити, у захукталом нам веку. Требиње. Тесла. Тврдош.

Ћ – Ћеле-кула. Језива опомена; нажалост недовољно испричана.

У – Ускоци и хајдуци; што вазда бране слабије.

Ф – Фијук, ветра, рецимо, и: густе слојеве магле у влажни ваља до…

Х – Херцеговина. Митска земља, светосавска; Јован Дучић, Шантић.

Ц – Црњански, као идентитет; као бескрај којим нас је самерио. Црква, наша, која нас је одржала све ове векове.

Ч – Чачак, у коме су мог „ђедаˮ и друге заробљенике из Херцеговине 1943, приликом транспорта у логор, братски нахранили и напојили.

Џ – Џанарика, шљива које скоро више нема.

Ш – Шљива, са два акцента; и добро расположење, шљивово.

ПРИРЕДИЛА: Сања Вуковић, Фондација Српски легат

НАПОМЕНА О УСЛОВИМА КОРИШЋЕЊА

Фондација Српски легат има ауторска права на све садржаје (текстуалне, визуелне и аудио материјале, базе података, програмерски код и остало). У случају неовлашћеног коришћења било ког дела портала, без претходне дозволе носиоца ауторских права Фондација Српски легат ће у циљу њихове заштите користити сва средства предвиђена законом и другим позитивним правним прописима Републике Србије.

Под неовлашћеним коришћењем подразумева се свако копирање, преношење, умножавање или дистрибуција текста (његовог дела или у целини), фотографија, слика, података, дизајна и слично, у писаном, дигиталном или било ком другом облику, без претходно добијене изричите сагласности Фондације Српски легат