На данашњи дан, 28. августа 1761. године у Араду, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, рођен је Сава Поповић Текелија.

Био је потомак Јована Поповића Текелије, који је од аустријског цара Јосифа I, почетком XVIII века добио наследну племићку титулу. Сава је ишао у основну школу у Араду, у гимназију у Будиму, док је права студирао у Пешти. Дипломирао је 1785. године, а већ следеће је постао први Србин доктор права.

Каријеру је почео у државној управи, да би временом дошао на место секретара Угарске дворске канцеларије. Ипак, 1798. године је поднео оставку на државну службу и повукао се на своја имања. Тада је почео у већој мери да се интересује за судбину свога народа, а нарочито по избијању Првог српског устанка 1804. године.

Као присталица Доситеја Обрадовића са којим се познавао и дописивао, схватио је да је образовање основни услов за бољу будућност српског народа, те је тако и пре оснивања своје задужбине давао знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције.

Био је противник Вукове језичке реформе и присталица старословенског језика у науци и књижевности, али је без обзира на то одвајао средства и за његове издавачке подухвате.

Крајем осме деценије живота је изабран за доживотног председника Матице српске, којој је поклонио своју личну библиотеку. У исто  време основао је у Пешти и своју задужбину Текелијанум, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби.

Један од надзорника Текелијанума касније је био Јован Јовановић Змај, а у њему су боравили и многи други српски интелектуалци и научници попут Богдана Гавриловића, Радивоја Кашанина, Вељка Петровића, Лазе Костиће и Николе Тесле.

У позним годинама је набавио штампарију за Матицу српску, покренуо издавање књига и помагао многе подухвате ове културне институције.

Пред крај живота је завештао целокупну своју имовину, коју су између осталих чинили имање, неколико кућа и много новца.

Сава Текелија је умро 1842. године у Пешти, а сахрањен је у цркви у Араду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године умро је хајдук и устаник Јован Петровић Курсула;
1899. године умро је статистичар, метеоролог и климатолог Владимир Јакшић;
1942. године усташе су ухапсиле сликара Саву Шумановића и још 150 Срба из Шида и одвели их у Сремску Митровицу, где су убијени;
1949. године рођен је кошаркашки тренер Светислав Пешић.