На данашњи дан, 10. октобра 1947. године у селу Ћелије код Лазаревца рођен је писац Радован Бели Марковић.

Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду, а своје приче, новеле и романе објављује од 1969. године. Био је новинар ваљевског листа Напред, члан редакција Књижевне речи и Књижевних новина, као и управник лајковачке Градске библиотеке.

За своје стваралаштво добио је многа признања и награде, међу којима су награде Иво Андрић, Бранко Ћопић, Бора Станковић, Меша Селимовић, Стеван Сремац Нолитова награда и Светозар Ћоровић, а заступљен је и у неколико антологија приповедачке прозе. Радован Бели Марковић члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Неке од његових награђених књига су Сетембрини у Колубари, Лајковачка пруга, Лимунација у Ћелијама, Последња ружа Колубаре, Оркестар на педале и друге. Његово дело превођено је на немачки, енглески, украјински и македонски језик.

Градска библиотека Лајковац је 2010. године, поводом 45 година од Марковићевог стваралаштва, објавила његова сабрана дела (13 књига).

Радован Бели Марковић живи и ствара у Лајковцу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо:

1847. године рођен је лекар, професор и утемељивач Медицинског факултета Милан Јовановић Батут;
1963. године рођен је глумац и редитељ Драган Бјелогрлић;
1976. године погинула је певачица Силвана Арменулић;
1982. године умро је сликар Бошко Петровић;
2006. године је умро професор и академик Миленко Шушић.