На данашњи дан, 3. јануара 1904. године у Земуну је рођен историчар уметности, књижевник, публициста, ликовни теоретичар, ликовни критичар и оснивач Нолитa Ото Бихаљи Мерин.

Студирао је сликарство и историју уметности у Београду, а 1924. године је отишао у Берлин где је наставио студије и почео да објављује књижевне и филозофске текстове на немачком.

Учествовао је у ликовном и литерарном покрету левице и радио у чувеном часопису левих интелектуалaца Die Linkskurve (Лева кривина).

Године 1928. се вратио у Београд и са братом Павлом основао часопис Нова литература и Издавачку кућу Нолит.

Био је и пилот ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, али је због срчане мане морао да се одрекне летења, након чега је поново отишао у Берлин. Био је сведок Хитлеровог доласка на власт и многих догађаја који су са тим били повезани, те је као левичар чланке објављивао под различитим псеудонимима, како у Немачкој, тако и у Француској и Швајцарској, а такође је учествовао и у Шпанском грађанском рату борећи се против Франка.

По избијању Другог светског рата, посредством Томаса Мана, добио је дозволу за исељење у Америку, али је он ипак отишао у Југославију, где је као официр 1941. године допао ратног заробљеништва, одакле се после рата поново вратио у Београд и ту остао до краја живота.

Написао је на десетине књига, углавном о уметности, којима је између осталог промовисао савремену и наивну ликовну уметност. Неке од његових књига су: Довиђења у октобру, Освајање неба, Мисли и боје, Сусрети са мојим временом, Југословенска скулптура XX века, Градитељи модерне мисли, Уметност наивних у Југославији, Иван Генералић, Богосав Живковић, Фреске и иконе у Југославији, Југославија, мала земља између светова и четворотомно издање о Гоји.

Добитник је Хердерове награде за „споразумевање народа посредством уметностиˮ, у Немачкој је добио „Крст за заслуге у одбрани немачке уметности од нацизмаˮ, а 1984. године је добио и награду АВНОЈ-а.

Ото Бихаљи Мерин је преминуо децембра 1993. године у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1912. године рођен је новинар Љубомир Вукадиновић;
1921. године преминуо је научник, професор и политичар Коста Стојановић;
1923. године рођен је историчар уметности, музиколог и композитор Драгутин Гостушки;
1932. године рођен је композитор и историчар уметности Радослав Граић.