На данашњи дан, 27. децембра 1757. године у Кулпину је рођен карловачки митрополит Стефан Стратимировић.

Основно образовање је стекао у родном месту и Бегечу, гимназију је  учио у Новом Саду, Сегедину и Вацу, а филозофију и право студирао је у Бечу и Будиму.

По доласку у Сремске Карловце, почетком осамдесетих година, пошто тада није постојала богословија, учио је приватно код славног богослова и историчара, архимандрита Јована Рајића.

Замонашио се 1784. године и убрзо постао архимандрит крушедолски, две године потом епископ будимски, а 1790. године на Темишварском сабору је изабран за карловачког митрополита. Као митрополит, посебну пажњу је посветио подизању просветних установа, у чему је имао помоћ трговца Димитрија Анастасијевића Сабова.

Године 1792. отворена је Карловачка гимназија, 1794. године Карловачка богословија, а да би и сиромашним ученицима омогућио похађање наставе основао је дом за исхрану и становање сиромашних богослова и гимназијалаца ‒ Благодејаније, каснији Стефанеум.

Велике заслуге имао је такође и приликом оснивања гимназије у Новом Саду 1810. године. Уредио је и употпунио митрополијску библиотеку, завео ред у цркви, дисциплину међу свештенством, и био вођа Срба у Аустроугарској, у перманентној борби против покушаја унијаћења.

По избијању Првог српског устанка одржавао је везе са устаничким вођама, саветовао их је и помагао, и истовремено учествовао у гушењу Тицанове буне у Срему, свестан да у датим околностима помоћ из Србије не би била могућа.

Обузет жељом за очувањем традиције и страхом од губитка идентитета, био је противник Доситејевих и Вукових реформи, а посебно је био незадовољан избацивањем старих и увођењем нових слова.

За собом је оставио приличан број радова, које је писао на латинском, немачком и српском језику, међу којима има историјских, књижевних, црквених и других списа.

Митрополит Стратимировић је преминуо је 1836. године и сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1848. године умро је аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине Стеван Шупљикац;
1958. године Основано је позориште ДАДОВ.