На данашњи дан, 20. јула 1785. године у селу Лучане у Лици је рођен будући митрополит и патријарх Јосиф Рајачић. Школовао се у Брињу, Загребу, Сремским Карловцима и Сегедину, након чега је студирао у Бечу. Године 1809. је ступио у ђачки батаљон који је бранио Аустрију од Наполеона, да би се наредне године замонашио у Манастиру Гомирју. Службовао је у пакрачкој епархији и 1829. године постао епископ далматински, да би четири године касније био премештен за епископа вршачког. Митрополит је постао 1842. године, а шест година касније је на Мајској скупштини коју је сазвао, проглашен за патријарха. Поред тога што је основао цркву у Бечу и Трсту, увео једнообразну литургију у храмове и униформисаност свештенства, основао је библиотеку, архив, покренуо оснивање музеја и универзитета у Карловцима и дао написати „Први српски кувар“. Такође је основао и штампарију, изградио многе школе, цркве и стипендирао велики број ђака и студената на тадашњим европским училиштима. Јосиф Рајачић је умро 13. децембра 1861. године у Сремским Карловцима и сахрањен је у Саборној цркви.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1917. године потписана је Крфска декларација;
1932. године рођен је историчар, професор и академик Василије Крестић;
1984. године умро је песник, надреалиста и дипломата Марко Ристић;
2012. године преминуо је електроинжењер Душан Косовац, један од пројектаната ТИМ рачунара, развијених у Институту „Михајло Пупин“ у Београду осамдесетих година прошлог века и коришћених широм бивше Југославије од школских до војних установа.