На данашњи дан, 31. јула 1821. године у Сланкамену је рођен будући лекар и педагог Ђорђе Натошевић. Након завршеног школовања у Карловачкој гимназији, студирао је прво у Сегедину, па у Прешову, Пешти и коначно медицину завршио у Бечу. Лекарску праксу је започео у Новом Саду, а сиромашнијим пацијентима није наплаћивао. Убрзо се, међутим, заинтересовао за просвету, па је 1853. године постао професор и управник Новосадске српске гимназије, и све време до краја живота обављао различите дужности и био реформатор српских школа у Хабзбуршкој монархији. Био је надзорник свих српских школа у Угарској и главни референт српских школа у Карловачкој митрополији, а једно време и референт у Министарству просвете Кнежевине Србије, као и председник Матице српске. Најзаслужнији је за отварање српских учитељских школа у Пакрацу, Новом Саду, Карловцу, Сомбору и Панчеву, а основао је и уређивао и први српски педагошки лист „Школски лист“ и прве дечије новине „Пријатељ српске младежи“. Такође је био и први писац уџбеника по Вуковом правопису, а тај његов „Буквар“ био је у употреби у свим српским школама, не само у Србији. Ђорђе Натошевић је умро јула 1887. године и сахрањен је у на Успенском гробљу у Новом Саду, а његово име данас носе школе, културно уметничка друштва и установе, улице у неким нашим градовима, као и признање које се додељује основним и средњим школама за постигнуте резултате у иновацији у настави.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1956. године први пут је код нас пробијен звучни зид. Учинио је то пуковник Никола Лекић у авиону F-86 sabre изнад аеродрома Батајница;
1979. године умро је сликар Миленко Шербан;
1996. године умро је књижевник, књижевни критичар и академик Петар Џаџић;
2012. године погинуо је музичар Љубиша Стојановић Луис.