На данашњи дан, 14. новембра 1814. године у мађарском месту Кишкереш, рођен је лекар, библиотекар и музеолог Јанко Шафарик.

По националности је био Словак, а после основне школе коју је завршио у родном месту, ишао је у немачку школу и гимназију у Новом саду, где се упознао са српским језиком, историјом и културом.

Студирао је потом филозофске и правне науке у Братислави, па медицину у Пешти и Бечу, у ком је и дипломирао 1838. године.

Живео је и радио затим у Прагу и Пешти, да би се 1840. године вратио у Нови Сад као градски лекар и сарадник Летописа Матице српске.

Године 1843. је постављен за професора физике на београдском Лицеју, а у једном периоду је био и професор историје, као и ректор Лицеја.

Постао је члан Друштва српске словесности и био његов потпредседник, пропутовао је Србију испитујући и описујући средњовековне манастире, градове, тврђаве, споменике, књиге, рукописе, бавио се нумизматиком и покренуо археолошка истраживања на многим местима.

Са Стеријом Поповићем и Грубаровићем је саставио Списак ствари Музеуму Србском принадлежећи, што је био први музејски инвентар у Србији, те је потом био руководилац Народног музеја и библиотекар Народне библиотеке, а по његовом предлогу је одлучено да се о државном трошку шаље стручно особље у јужнословенске крајеве, нарочито у Македонију и Стару Србију и да се тамо откупљују стари рукописи.

У јуну 1862. године, с почетком оружаног сукоба између Срба и Турака, Шафарик је хитно пренео музејску збирку на безбедно место, што представља први пример заштите фондова у ратним околностима.

Такође је приредио и прву музејску поставку, која је повремено била отворена за публику, а у то време су и систематизоване збирке музеја.

Током живота је био вишеструко одликован, а нека од одликовања су и руски Орден Свете Ане другог степена, као и пруски Орден Краљевске круне другог реда. Поре тога што је био у Друштву српске словесности, био је и члан ЈАЗУ, Археолошког друштва, Друштва за природне науке и Друштва руских лекара у Москви.

Јанко Шафарик је умро 18. јула 1876. године у својој кући на Врачару, у Београду, а његово име данас носе улице у већини наших градова.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

између 1752. и 1770. године рођен је вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић;
1862. године рођена је глумица Вела Нигринова;
1921. године рођен је редитељ и професор Мирослав Миња Дедић;
1922. године рођен је књижевник, филмски и ТВ сценариста Арсен Диклић;
2009. године умро је историчар и академик Сима Ћирковић.