На данашњи дан, 5. фебруара 1884. године у Сомбору је рођен књижевник и академик Вељко Петровић.

Након завршене гимназије у родном граду, отишао је на студије права у Будимпешту, где је постао и питомац Текелијанума.

Песме је почео да објављује 1905. године, а током наредних година је био уредник више листова.

У Београд је дошао 1911. године и следеће је, током Првог балканског рата, био дописник новосадског Браника, а потом и уредник листа Савремена питања у Нишу.

За време Првог светског рата се са српском војском повлачио преко Албаније и након тога радио у Женеви у публицистичко-пропагандном бироу Југословенског одбора, чији је члан био од 1918. године. После рата је прво именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду, али је убрзо премештен у Министарство просвете у Београду.

Између 1921. и 1923. године је био шеф Кабинета министра, па референт у Уметничком одељењу, да би од 1925. године био инспектор у истом министарству.

За време Другог светског рата је био ухапшен и извесно време је провео у логору на Бањици. Након ослобођења је постао управник Народног музеја у Београду и на том месту је остао до 1962. године.

Био је редовни члан САНУ, председник Српске књижевне задруге у Београду и председник Матице српске у периоду од 1953. до 1956. године, као и њен доживотни почасни председник после тога.

Петровић је поред поезије, писања дописа и чланака из књижевности и уметности, написао и велики број приповедака, а добитник је и награде Савеза књижевника Југославије.

Нека од његових дела су збирке песама Родољубиве песме, На прагу и Стихови, збирке приповедака Буња и други у Раванграду, Варљиво пролеће, Померене савести, Препелица у руци, Дах живота, Молох и друге.

Вељко Петровић је умро 27. јула 1967. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а од 2007. године постоји награда Вељкова голубица, која се за свеукупно приповедачко стваралаштво додељује на књижевној смотри Вељкови дани у Сомбору.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1894. године рођена је прва жена доктор наука на Београдском универзитету Ксенија Атанасијевић;
1933. године рођен је први стрелац у историји Купа шампиона Милош Милутиновић.