На данашњи дан, 15. марта 1936. године у Меленцима рођен је историчар и академик Чедомир Попов.

Основну школу завршио је у родном месту и Ковачици, гимназију у Зрењанину, а студирао је и дипломирао историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Након усавршавања у Француској, 1960. године постао је асистент на Филозофском факултету, на предмету Општа историја новог века, а касније и професор, оставши ту до пензије 2000. године.

Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана се бавио и многим другим пословима на стручном, културном, уређивачком и друштвеном пољу и био члан бројних удружења. Био је, између осталог, председник Савета за културу Новог Сада, уредник Зборника за историју, управник Рукописног одељења, члан Управног одбора, потпредседник и председник  Матице српске у одређеним периодима, као и председник новосадског Огранка и члан Председништва и Извршног одбора САНУ. Руководио је многим пројектима, учествовао у научним скуповима у земљи и иностранству.

Бавећи се научно-истраживачким радом оставио је за собом петнаестак књига и скоро четири стотине научних, стручних и публицистичких радова.

Члан ВАНУ и САНУ, председник савета Факултета и и директор Института за историју Војводине Чедомир Попов је преминуо 8. јуна 2012. године у Новом Саду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1815. године рођен сликар и писац Димитрије Аврамовић;
1837. године умро је владика и песник Лукијан Мушицки;
1898. године рођен је књижевник, књижевни критичар, преводилац и професор Универзитета у Београду Рашко Димитријевић;
1900. године рођен је зоолог и академик Милутин Радовановић;
1948. године рођен је писац и академик Давид Албахари;
1991. године умро је књижевник Миодраг Булатовић.