На данашњи дан, 22. августа 1848. године у Герлицу, на садашњем истоку Немачке, рођен је Паулус Штурм, будући генерал Павле Јуришић Штурм.

Лужички Србин по пореклу, школовао се на Војној академији у Вроцлаву и Ратној академији у Нансију, а непосредно пред Француско-пруски рат, у ком је учествовао, добио је чин потпоручника.

Са својим братом Евгенијем дошао је 1876. године у Србију и учествовао као добровољац у српско-турским ратовима, те био одликован Орденом Таковског крста и унапређен у чин капетана. Почетком осамдесетих година тог века се оженио, прихватио православље и посрбио име. Учествовао је и у Српско-бугарском рату, па једно време почетком XX века био пензионисан, да би затим био на различитим позицијама и пред Балканске ратове постао лични пратилац краља Петра на његовим званичним путовањима.

У Балканским ратова се истакао у борбама код Куманова, након чега је унапређен у чин генерала, и у Брегалничкој бици, да би му у Првом светском рату било поверено командовање Трећом армијом. Са њим на челу, она је држала централни део фронта и потом у офанзиви са Првом армијом допринела слому аустријских трупа и ослобађању Београда децембра 1914. године. Следеће године, приликом нових напада на Србију, Трећа армија је примила главни удар и после огорчених борби се повукла ка Косову, где је још једном држала одступницу осталој војсци и последња напустила Пећ. После опоравка на Крфу, Штурм је са Трећом армијом учествовао и у борбама на Кајмакчалану.

Октобра месеца је послат у Русију у вези са ситуацијом око Добровољачког корпуса, одакле се преко Јапана, где га је јапански цар одликовао Орденом цветова Пауловније, следеће године вратио у Солун.

Крајем 1921. године је пензионисан, што је изузетно тешко примио, с обзиром да је још увек био изузетно крепак и способан. Но, то је по писањима оновремене Политике учињено да би се неким „поратним ратницимаˮ, онима о којима нам је писао и упозоравао нас на такве, како на ондашње, тако и на садашње, и Арчибалд Рајс, нашло места у државној служби.

Павле Јуришић није поживео ни три месеца пошто је склоњен из службе која му је била живот.

Један од сигурно најзначајнијих српских војсковођа, који поред многих одликовања која је имао, није унапређен и у чин војводе, преминуо је у својој кући у Мишарској улици у Београду, 13. јануара 1922. године и сахрањен је са свим почастима на београдском Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године рођен је краљ Милан Обреновић;
1864. године представници 22 државе потписали су у Женеви конвенцију о поступању с рањеним војницима у рату;
1878. године кнез Милан Обреновић  је издао Указ о устројству Војног музеја;
1925. године рођен је филозоф, социолог и академик Михаило Ђурић;
1925. године рођен је инжењер, конструктор и публициста Миливој Југин;
1936. године рођен је књижевник Добрица Ерић;
1942. године рођена је психолог и новинарка Мира Адања Полак;
1945. године рођена је певачица ромске музике Вида Павловић.