На данашњи дан, 7. априла 1858. године у Неготину је рођен физичар и професор Ђорђе Станојевић.

У родном граду је завршио основну школу и нижу гимназију, а више разреде гимназије и потом Природно-математички одсек Филозофског факултета завршио је на Великој школи у Београду. По дипломирању од 1881. до 1883. године радио је као аситент приправник на Катедри за физику Велике школе, а онда је постао професор физике у Првој београдској гимназији. Бавио се питањима електрицитета, механиком, астрономијом и фотографијом. Средином осамдесетих година XIX века једно време је, као питомац Министарства војног, провео на студијама и раду у најзначајнијим европским метеоролошким опсерваторијама, те учествовао и у више научно-истраживачких експедиција.

Он је најзаслужнији за увођење електричног осветљења у Србији крајем исте деценије, за изградњу првих хидроелектрана код нас, као и за овдашњу демонстрацију радија. Од 1887. био је професор физике и механике на Војној академији, па од 1893. године професор експерименталне физике на Великој школи и коначно, када је био формиран, професор Универзитета у Београду. Од 1909. године је био декан Филозофског факултета у Београду и ректор Београдског универзитета од 1913. до 1919. године.

Поред бројних признања која је добио и научних радова које је објавио, написао је и књигу Никола Тесла и његова открића.

Ђорђе Станојевић је умро 24. децембра 1921. године у Паризу и сахрањен је на београдском Новом гробљу.

Поред улица које носе његово име, трга у Неготину, као и споменика овог значајног научника, Електропривреда Србије сваке године додељује и признање за допринос у развоју српске електропривреде која носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1910. године основано је Српско географско друштво;
1921. године рођен је сликар и писац Зоран Петровић;
1929. године Радио-станица у Београду први пут је преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет између БСК-а и Југославије;
1934. године рођен је глумац Ташко Начић;
1943. године умро је песник, писац, дипломата и академик Јован Дучић;
1965. године умро је архитекта Драгиша Брашован;
2005. године умро је хемичар и технолог, редовни професор Београдског универзитета, академик и председник САНУ Александар Деспић.