На данашњи дан, 26. јула 1875. године у Великој Иванчи је рођен песник Милорад Петровић Сељанчица. Након основне школе, похађао је гимназију у Београду, па учитељску школу у Алексинцу. Како је још у младости почео да пише, постао је члан ђачке литерарне дружине „Будућност”, у чијем листу је објављивао радове, а сарађивао је и са часописима као што су „Дневни лист”, „Звезда”, „Нова искра”, „Зора”, „Бранково коло”, „Босанска вила” и други. У писању се све чешће угледао на народну лирску књижевност, а бавио се и превођењем поезије и текстова за децу са француског, руског, пољског, чешког, словачког, бугарског и словеначког језика. Прву збирку песама -„Сељанчице”, објавио је 1902. године у Београду, добивши позитивне критике због ведрине, сликовитости и ритмичности, а замерке због једностраног надахнућа и сладуњавости. Међутим, када су неке од његових песама почеле да се изводе по поселима, славама, свадбама и кафанама, уз музичку пратњу, све је чешће био нападан као шарлатан који бележи све што чује. Петровић је ипак наставио да ствара, па је издао збирку родољубивих песама „Васкрсење“ и забавник за школску омладину „Ризница“, а написао је и позоришни комад са певањем, „Чучук Стана“, који је премијерно изведен у београдском Народном позоришту 1907. године. Волео је да проводи време по кафанама и дружио се са писцима Јанком Веселиновићем, Радојем Домановићем, Стеваном Сремцем, Борисавом Станковићем, Владиславом Петковићем Дисом и дружином из Народног позоришта, а често би наклоном захваљивао музичарима и гостима кафане када би свирали и певали његове песме. Иако је водио боемски живот, радио је као учитељ, све време пишући приповетке, уџбенике, дечије књиге, драме и либрета за опере, као и рекламе за ондашње радње када му је недостајало новца, будући да је са супругом издржавао четворо деце. Када је дошло време ратова, учествовао је у оба балканска и Првом светском, током ког је 1915. године, за време повлачења, оболео од тифуса и остао код женине родбине у Алексинцу, да би ослобођење дочекао  болестан од туберкулозе. Милорад Петровић Сељанчица је умро 3. марта 1921. године на Михаиловцу и сахрањен је на Топчидерском гробљу, а данас су његови вероватно најпознатији стихови они из песме „Играле се делије“, које многи сматрају за народне, а које је овај песник написао за свиту „Младост“, композитора Божидара Јоксимовића.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1815. године битком на Дубљу завршен је оружани део Другог српског устанка ;
1865. године рођен је инжењер Милош Савчић;
1920. године рођен је доктор, професор и академик Живојин Бумбаширевић.