Једном приликом се Радоје Домановић због службеног посла задржа у унутрашњости. Одсео је у једном хотелу. Кад је ујутру устао, хотелијер га упита:

– Како сте спавали, господине?

Радоје му на то одговори:

– Ја свакојако, али ваше стенице целе ноћи ока не склопише.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 38.