На данашњи дан, 1. децембра 1918. године у Београду је проглашено јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Томе је претходио ланац проглашавања уједињења крајем новембра, па је тако Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила уједињење Срема(скупштина Срема се одржала дан раније 24. новембра у Руми), Баната, Бачке и Барање са Србијом 25. новембра. У Црној Гори је Велика народна скупштина 26. новембра у Подгорици прогласила уједињење са Србијом и збацивање династије Петровића са престола. Очекивало се да уједињење са Србијом буде проглашено и у Босни и Херцеговини, пошто је низ градова и округа, попут Бањалуке, Бихаћа, Зворника, Приједора, Бијељине и других, уједињење већ прогласио самостално, а Народно вијеће у Загребу, такође је 25. новембра донело одлуку да се са Србијом и Црном Гором у јединствену државу уједини цело непрекидно југословенско подручје бивше Аустроугарске монархије, па је поводом тога своје делегате послало у Београд, где се чин проглашења и одиграо на данашњи дан. То, међутим, није значило и признавање од стране великих сила, те су дипломатске акције настављене и током наредне године. За време Конференције мира, која је почела у Паризу 18. јануара 1919. године, представнике нове државе органи Конференције упорно су називали делегатима Србије, да би тек од краја маја Генерални секретаријат Конференције почео да своја акта именује на српско-хрватско-словеначку делегацију. Краљевину СХС прво су признале Норвешка 26. јануара 1919, САД почетком фебруара, Грчка крајем фебруара, Швајцарска почетком марта, док су Велика Британија и Француска то учиниле тек почетком јуна. Тако је на мировном уговору са Немачком, потписаним 28. јуна у Версају унето име Држава Срба, Хрвата и Словенаца, чиме ју је и она непосредно признала, а остале земље потписнице посредно. Аустрија, Бугарска и Мађарска то су учиниле одвојеним уговорима, којима су уједно биле и одређене северне и источне границе земље. Јужна граница је била она из 1913. године, док је западна са Италијом решена тек новембра 1920. године, уговором у Рапалу. Тада настала држава захватала је простор од 247 500 км2 и према попису из 1921. године имала је мало мање од 12 милиона становника. У годинама које су уследиле показало се да су културне, историјске, економске и друге разлике појединих делова нове државе ипак биле превелике, или да је власт била преслаба да би их решила и спречила оно што се током наредних деценија догодило.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1869. године рођен је фолклорист и композитор Владимир Ђорђевић;
1924. године рођен је лингвиста и академик Павле Ивић;
1935. године свечано је отворена Градска болница у Београду, данас КБЦ Звездара;
1955. године умро је новинар, оснивач и директор “Политике”, и први деректор ТАНЈУГ-а, Владислав Рибникар.