Старо српско име Растислав – „онај који расте или узраста у славиˮ – земаљској или небеској, скраћено Растко, које је потоњи Свети Сава добио на крштењу, постало је самим својим значењем за њега својеврсно знамење. Растислав Немањић заиста се показао таквим, узрастајући из славе жупанског сина и хумског кнеза у славу смиреног светогорског монаха Саве, да би најпосле достигао славу првог архиепископа, светитеља божијег, чудотворца и просветитеља српског, који не престаје да расте из славе у славу, у меру раста бесконачне висине Христове, до данашњег дана.

Могуће је, како наводи Милан Кашанин, да је најмлађи Немањин син добио име Растко по лику из животописа Св. Кирила, богољубивом кнезу Растиславу Великоморавском и ученику равноапостолних српских и свесловенских просветитеља Кирила и Методија. Претпоставља се да је ово житије утицало на Савин књижевни рад и његово животно опредељење.

Извор: Свети Сава, принц и просветитељ [прир. Митрополија црногорско-приморска], Светигора, Београд, 2006, стр. 36.