На данашњи дан пре седамдесет пет година, 12. априла 1945. у зору је почео пробој Сремског фронта у Другом светском рату.

Формиран је око 20. октобра претходне године, служећи Немцима да после губитка Београда обезбеде извлачење своје војске из Грчке и Македоније, а поред немачке армије на тој борбеној линији су се налазиле и велике снаге усташко-домобранских јединица, као и полиција и жандармерија у позадини, док су се са друге стране уз Народноослободилачку војску борили Црвена армија, Бугарска армија (до тада окупаторска), као и једна италијанска бригада.

Иако се не зна тачан број људи који су ратовали на том бојишту током његовог полугодишњег постојања, процењује се да је реч о неколико стотина хиљада, а оно што од тада до данас изазива велике полемике је пре свега састав партизанских дивизија и одлука да се након вишегодишњег герилског ратовања крене у фронталну борбу у тренуцима када је исход рата био евидентан.

Те јединице су чинили регрути из Србије, односно младићи чији је просек година био деветнаест, те је било и млађих од осамнаест година који су право из школских клупа, после седам до десет дана обуке, слати на фронт да се боре против добро наоружаних, организованих и утврђених непријатељских јединица.

Циљ врховне команде је био да се по сваку цену пробије фронт и крене у заузимање западних делова Југославије и припрему што боље политичке позиције пред скори свршетак рата, па се тако месец дана касније стигло и до Трста.

Оно о чему се очигедно није водило рачуна, били су животи српских младића, којих је изгинуло између петнаест и тридесет хиљада, мада неки наводе да их је било и више, те је мноштво Срба тих месеци изгубило по неког сина или брата.

Занимљиво је да је „једној од највећих победа Народноослободилачке војске“ спомен-обележје подигнуто тек 1988, осам година након смрти Јосипа Броза, као и то да је према неким прорачунима на Сремском фронту погинуло више људи него током свих непријатељских офанзива на територији Југославије за време Другог светског рата.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1941. године почела је окупација Београда у Другом светском рату;
1941. године погинуо је историчар и академик Владимир Ћоровић.