Принцеза чије име хроничари бележе као Ана, Неда или Доминика рођена је после 1275. године као дете краља Стефана Милутина и, вероватно, Јелене Анђелине. Она је сестра краља Стефана Дечанског. Касније монашко име било јој је Јелена. Била је удата за Михаила Шишмана (Шишманића), видинског деспота, а касније бугарског цара

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш A – АНАТЕМА и АМАНЕТ. Прво је бачено на нас, јер смо прекршили друго. Б – БАНОВИЋ СТРАХИЊА. Више од књижевног лика. Племенити усамљеник. Витез над витезовима. Уједен за срце, срце није изгубио нити почео да уједа. У њему толико тананости, готово светачке. БАНОВИЋ Страхиња = БИТИ

Један од најчудеснијих умова српске књижевности, „принц песника”, како су га називали, окончао је живот пре педесет година. Био је боем и дисидент. Бранко Миљковић је рођен 29. јануара 1934. године у Нишу, где је стекао основно и гимназијско образовање. Током средњошколских дана настале су његове прве песме. Године 1953.

Иво Андрић – сећајући се нове литерарне атмосфере из времена око 1918. године – причао ми је како се са групом младих људи од пера и уметности, који су тек почињали, често налазио у башти сарајевског хотела „Европа“, из једног јединог разлога: да би посматрали наочиту и достојанствену фигуру песника

Ниједан писац није толико личио на своје књижевно дело колико Алекса Шантић. Овај песник је био највеће дете у нашој књижевности. По карактеру више северни Словен, добродушни и доброћудни, него јужни Словен из Средоземља, компликовани и критични. Зато, и поред све његове урођене бистрине духа, и његових дубоких личних искустава,