У одговорима које је дао историчару уметности и ликовном критичару Олги Перовић (Петар Лубарда о себи и о уметности, Стварање, бр. 4, август 1974, Титоград, и у целини у часопису Уметност, јули–август–септембар 1974, Београд) Петар Лубарда је навео неколико података о боравку у немачком заробљеничком логору. По овом саопштењу он

Године 1862. Вук је добио високо руско одликовање – Орден Свете Ане II реда, који се носио на ленти око врата. Вук је том приликом рекао неким својим пријатељима: – Толико година носим једну беду о врату [жена му се звала Ана], а сад ми ево и друге. Извор: Златни

У једном веселом друштву запитаће Доситија један боцкало: – Јел истина, оче калуђеру, што нам је приповедао наш попа, да су ђаволи најгора створења и да их је Бог зато црне оцрнио? Доситије одговори: – И ја сам као калуђер црно божје створење, па како могу против себи равнога говорити?

Децембра 1914. један српски одред открио је пет мађарских војника у рову, који су се предали и положили оружје. – Да ли би хтео да их стрељаш, Андрија? – упита официр једног свог војника да би га опробао. Војник зачуђено одговори: – Марко од Прилепа никад није убио разоружаног војника.

О Маги Магазиновић се зна да је била интелектуалка, феминисткиња, новинарка, уметница, болничарка, професорка. Међутим, мало се зна о томе какав је био њен животни пут и шта је све морала да прође да би постала то што је желела. Мага је, изнад свега, била велики борац, једна од оних