ПЕТАР КОЧИЋ: Ми се сигурно знамо однекуд

Књижевник Петар Кочић седео у кафани кад наиђе човек с кишобраном. – О, каква срећа, ми смо се већ негде видели! – дочека га Кочић. – Не сећам се… пардон… али овај… ја се никако не сећам, Ви сте ми потпуно непознати… пардон – брани се човек. – Не сећам


0

КНЕЗ ВОЈИСЛАВ (1040–1050)

Чаславова држава није дуго преживела свога творца. Ускоро после његове смрти (око 960. године) његова држава, услед подвојености и посебних тежњи појединих области, ослабила је, распала се, и Византинци су лако опет покорили цео српски народ. Али Византинци су и после тога оставили појединим српским областима њихову стару покрајинску аутономију,


0

БРАНИСЛАВ НУШИЋ: Будалама се радо склањам с пута

У неком сокачету око Скадарлије припити Нушић налети на неког мрзовољног типа и, како нису могли да се мимоиђу, мрзовољни дрекну: – Ако мислите да се ја будалама уклањам с пута, онда се грдно варате! – А ја то чиним од свег срца – рече Нушић и склони се да


0

ОШЉАНЕ: Дуг прецима још увек чека

Чињеница је да је село Ошљане једно од ретких села које нема споменик учесницима ратова 1912–1918. који су своје животе положили за отаџбину Србију. Поражава овакав и овај податак, да, ни после више од 100 година од завршетка Великог рата, нема ни назнака да се достојно, и на одговарајући начин,


0
SHARE

Home