ако са изгревањем сунца нису и твоје очи изгрејале над твојом земљом, земљу твоју тресе језа и зимогроза. Ових дана ми је пријатељ из Загреба писао и тражио од мене да уз превод романа Џозефа Конрада, родом и језиком Пољака, који се, пре Енглеске, друкчије звао и други био –

Дорћолска кафана, на месту где данас пролази железничка пруга. Њено име се први пут појављује у документима из 1892. У овој кафани је Мика Алас 1903. уз рибљу чорбу угостио чланове тадашње српске владе. Посебан штимунг дружењу дали су музичари Микиног друштва СУЗ. Испред кафане мајор Драгутин Гавриловић издао је

После ручка у невестиној кући одлази се у цркву на венчање. Кум, а понегде и стари сват, доноси у цркву бело или обојено платно – превез којим свештеник покрива већ пешкиром завезане руке младенцима. То платно касније је замењено штофом, свилом или другим материјалом од кога је млада после свадбе

Отишао Лаза Костић своме кројачу да поручи одело, па док је кројач узимао меру, ступише у разговор. – Имате ли посла? Како живите? – упита Лаза. – Богами, господине, слабо. Нема свет пара, па немамо ни ми кројачи. – Како то да богови лоше живе? – Ама, откуд су кројачи

И овај је израз библијског порекла. Али, за разлику од оних које смо већ упознали и који имају корен у Светом писму Старог завјета (Адамова јабучица, источни грех, Нојева барка, Содома и Гомора итд.), израз звезда водиља потиче из Светог писма Новога завјета, књиге у којој се описује живот и

Венчани кум обично је особа која је крстила младожењу, тј. особа са којом је већ окумљена момкова кућа. Ако он не може да венча младенце, онда пошаље сина или брата да га замени. Он је, по правилу, куповао бурме и набављао бело платно за венчање и свеће. Друга главна личност